Drugi krug parlamentarnih izbora za francuskog predsednika obeležen je gorkim porazom. On jeste, doduše, solidnom većinom glasova ponovo izabran na predsedničkim izborima u aprilu, ali sada mu Francuzi na parlamentarnim izborima nisu dali i većinu u Nacionalnoj skupštini. Njegov savez centra Zajedno, sastavljen od bivših socijalista i konzervativaca, s dosadašnjih 350 spao je na 245 poslaničkih mesta. Za apsolutnu većinu bilo bi mu potrebno 289 poslanika.

Podeljeni parlament

No, možda je ono što je sinoć najviše šokiralo bio slab odziv birača: 54 odsto Francuza, pre svega mladih, ali i onih iz siromašnijih društvenih slojeva, nisu želeli nikome da daju svoj glas. To je dva odsto više nego u prvom krugu. Već nakon predsedničkih izbora mediji su mnogo pisali o frustraciji građana i njihovoj zasićenosti politikom. Ova izlaznost potvrdila je te analize i to je jasan zahtev za temeljnim reformama sistema.

A oni koji su izašli na birališta, glasali su tako da nijedan politički blok nema većinu. Vođa nove ujedinjene levice Žan-Lik Melanšon je u predizbornoj kampanji pominjao mogućnost da on postane novi premijer, ali sada je daleko od toga: sa 131 poslanikom jeste možda druga po veličini poslanička grupa, ali to ni u kom slučaju nije dovoljno za formiranje vlade.

Na drugoj strani političkog spektra nalazi se uspeh desnih ekstremista okupljenih oko Marin Lepen. Oni su sa osvojenih 89 mandata uspeli da udesetostruče broj svojih poslanika i ulaze u Nacionalnu skupštinu kao treća snaga. Time će znatno porasti politički uticaj Marin Lepen, iako i dalje važi dogovor svih ostalih stranaka da neće sarađivati s desničarima.

„Večeras su Francuzi uzeli svoju sudbinu u svoje ruke i od Emanuela Makrona napravili manjinskog predsednika“, oduševljeno je sinoć komentarisala Lepen. Ipak, tek će detaljnije analiza pokazati ko je za to zaista zaslužan.

Konzervativci su sa osvojenim 61 poslaničkim mandatom završili na razočaravajućem četvrtom mestu. Još na predsedničkim izborima je njihova kandidatkinja dobila manje od pet odsto glasova. Do sada su neuspešno okončani svi pokušaji ponovnog oživljavanja te tradicionalno vladajuće stranke.

Šok u Makronovim redovima

Ministar finansija Bruno Lemar ocenio je da je ovo „demokratski šok“, ali je i izrazio uverenje da će Makronova vlada i dalje moći da deluje. I premijerka Elizabet Borne jeste doduše govorila o „porazu za zemlju“, a s obzirom na velike međunarodne izazove, ali je istakla i da će se „pokušati sa formiranjem većine“. Moraju se tražiti kompromisi i raditi na dijalogu između različitih političkih osećaja, rekla je Borne i obećala da će njena vlada i dalje da brani kupovnu moć Francuza protiv inflacije, a kao centralnu političku temu postavila je – zaštitu životne sredine. To zvuči kao poziv levim snagama na saradnju.

„Maštovite“ vladajuće koalicije su u Francuskoj do sada bile stran pojam. No, s obzirom na ovakve izborne rezultate, u sinoćnjim analizama na francuskoj televiziji izborni rezultat protumačen je kao poziv na razvijanje političke mašte. Pri tom je rečeno i da bi kao primer trebalo uzeti Nemačku.

Kao koalicioni partner i dalje su u igri konzervativci, ali njihov šef Kristijan Žakob je, nakon ponovnog poraza Republikanaca, izjavio da su oni „u opoziciji protiv Makrona“ i da tako razmišlja čitava njegova stranka. Ili Žakob na taj način želi da skupo proda svoje glasove ili se boji da bi i ti preostali konzervativci mogli jednostavno da se utope u političkom centru „makronizma“.

Skoro svi su gubitnici

Ovakav izborni rezultat je jedinstven u novijoj istoriji Francuske. Zadnji put se tako nešto dogodilo 1997, kada je predsednik Žak Širak izgubio većinu u parlamentu, pa je morao da sarađuje sa socijalistima.

Sada je situacija takva da su u parlamentu četiri političke snage koje su uglavno nepomirljive jedna prema drugoj, što konstruktivnu saradnju čini neverovatnom ili u najmanju ruku teškom. Predsednik Makron i njegova vlada mogu, doduše, da ostanu na vlasti, jer njih ne mora da potvrdi skupština, ali bez čvrstog partnera u skupštini, on će morati za svaki predlog zakona da traži neophodnu većinu. To znači da je izglasavanje svakog državnog budžeta postalo gotovo nemoguća misija, a to je dugoročno – nemoguće izdržati.

Gubitnici su i istraživači javnog mnjenja, čije su prognoze potpuno podbacile. Oni su predvideli da će Makron i levica dobiti znatno više glasova. Matju Dore iz instituta za istraživanje javnog mnijenja Ipsos, za TV-stanicu „France 24“ ocenio je da su na ovim izborima izgubili svi, osim desnih ekstremista. Francuski birači nisu poslušali predsednikovu molbu od prošle nedelje da ionako tešku situaciju zbog međunarodnih problema dodatno ne otežavaju još jednim haosom.

Sada je jedino jasno da Makron, nakon pet godina samostalnog vladanja, mora da traži političke partnere, što do sada nije spadalo u njegove talente. Velike reforme jedva da imaju izgleda za uspeh, a ako želi da ostane čitavih idućih pet godina na vlasti, to će mu biti daleko teže nego u prvom mandatu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.