Na ulazu u fabriku tekstila Kristijana Sulejmana na severoistočnoj rubu Kaira roba je spakovana u velike, bele vreće. Nekoliko muškaraca ih tovari u mali kamion. „Odeća za egipatske kupce", kaže ovaj nemački preduzetnik egipatskog porekla.

Godinama je proizvodio uglavnom za egipatsko tržište, no u poslednje vreme radi i za strane kupce - sve više i iz Nemačke. „Kad bismo imali i četiri ili pet puta veću fabriku, ne bismo imali problema s narudžbinama", kaže Sulejman.

Porast uvoza odeće iz Egipta

Više od 30 godina nemačke kompanije proizvode odeću u Egiptu. Ali od 2021. zabeležen je značajan porast: prošle godine Nemačka je uvezla jedanaest posto više odeće iz Egipta nego godinu dana ranije.

Prema navodima udruženja German Fashion, koja predstavlja oko 350 kompanija nemačke modne industrije, Egipat, Tunis i Maroko spadaju među dobitnike promena u svetskim trgovinskim tokovima. "Mnoge kompanije žele da proizvode bliže Evropi", kaže portparolka udruženja Tanja Kron. "Posebno posle korone, kada su azijske zemlje postale nesigurne u pogledu logistike, mnoge kompanije su strateški usmerile proizvodnju na bliža mesta."

Kraće i sigurnije između Evrope i Severne Afrike

Od Severne Afrike do Evrope, preko Sredozemnog mora, put je relativno kratak, jeftin i siguran. Brodovi koji prevoze robu iz Azije trenutno su često primorani, da umesto preko Crvenog mora, koriste znatno dužu i skuplju rutu oko cele Afrike. Huti iz Jemena, koji su povezani sa Hamasom, stalno napadaju teretne brodove u Crvenom moru.

Međutim, egipatska tekstilna industrija raste ne samo zbog potražnje iz Nemačke i Evrope, već i Sjedinjenih Država.

Egipat to može da pokrije, kaže Mari Luj Bišara, predsednica egipatskog saveta za izvoz odeće. Egipat ima još kapaciteta, trenutno je iskorišćenost oko 60 procenata, a zemlja stalno ulaže u kvalifikaciju zaposlenih.

"Puno radimo na kvalifikacijama, imamo ljude različitih starosnih grupa koji su u poslednje tri do četiri godine postali kvalifikovani radnici", kaže Bišara.

Pritom mnoge kompanije koriste egipatski pamuk jer su lanci snabdevanja često kratki.

Povlačenje iz Azije u sklopu "De-Riskinga"

Još uvek su Kina, Bangladeš i Vijetnam na vrhu svetske proizvodnje odeće. Iz ovih zemalja, kao i iz Turske, Nemačka uvozi većinu tekstila. No udeo svih njih na nemačkom tržištu poslednjih godina opada.

Ova tendencija selidbe iz Azije u Severnu Afriku nije samo zbog kraćih transportnih puteva, već i zbog toga što nemačke kompanije žele da raspodele rizik, proizvodeći u različitim svetskim regionima.

Kina hoće da se reši industrije jeftine radne snage

Uobičajeno je da se tekstilna industrija seli iz zemlje u zemlju, kaže Matijas Freise, profesor za upravljanje lancima snabdevanja i nabavku na Visokoj školi u nemačkom Reutlingenu. „Kako se zemlje razvijaju i imaju dostupne tehnologije većeg kvaliteta, u njih ulaze industrije koje bukvalno istiskuju industriju odeće", kaže Frajze.

Ekonomski, taj razvoj ima smisla. Vijetnam, Indonezija ili Kina trenutno su u tom procesu:

"Kina se skoro razvila u zemlju visoke tehnolgije i kineska vlada zvanično kaže da više ne želi ovu industriju jeftine radne snage", objašnjava Frajze. Peking sada aktivno pokušava da tekstilnu industriju premesti van Kine.

Prilika za Egipat

Kristijan Sulejman zna da može biti jedan od dobitnika ovog razvoja. Pre 17 godina počeo je sa dva zaposlena i dve mašine kupljene na kredit. Danas zapošljava oko 150 ljudi na 25 mašina. Pokrivaju ceo proizvodni proces od tkanja do šivenja gotovih odevnih predmeta.

"Izvoz nam je veoma važan, ne samo u tekstilnoj industriji. Egipat ima trgovinski deficit koji je oslabio valutu. Izvoz doprinosi boljem položaju stanovništva", kaže ovaj preduzetnik.

A Egiptu je to hitno potrebno. Jer ekonomija je na dnu, a tekstilna industrija je jedan od retkih sektora koji donosi preko potrebne strane valute u zemlju.

Zahvaljujući izvozu, Sulejman je nedavno povećao plate svojih radnika za više od 20 posto. To nije bilo lako, ali je bilo potrebno, kaže Sulejman. Inflacija u Egiptu proždire plate. U aprilu je egipatska vlada objavila da je inflacija 33 posto. Kristijan Sulejman želi da se njegovi radnici osećaju dobro. On zasad nema problema s narudžbinama - zahvaljujući nemačkoj potražnji. A uskoro bi ih moglo biti još više.