Srbin, Rumun i Nemac sede zajedno u katoličkoj crkvi i slušaju za Uskrs kako se sveštenik moli na mađarskom. To što počinje kao anegdota, zapravo je u Temišvaru normalno.

Glavni grad Banata je ranije bio deo Habsburške monarhije, a danas je drugi po veličini grad u Rumuniji. U Temišvaru stotinama godina žive razni narodi i vere jedni pored drugih i – jedni s drugima.

Neka sija svetlo!

Temišvar je izabran još 2021. ali pandemija je odgodila celi projekat. To vreme je iskorišćeno za dodatne pripreme, a sada se u ciljnoj ravnini sve dodatno zateže.

„Svaki čovek može da sija svojim svetlom za društvo“, kaže gradonačelnik Dominik Fric. „Naš kulturni program će obuhvatiti što više ljudi, ne samo kao konzumente kulture, već i kao one koji aktivno učestvuju, to bi trebalo da donese novi doživljaj mesta u gradu. Nasleđe Temišvara će prožeti budućnost Evrope.“

Dominik Fric nije banatski Švaba. On je Nemac iz Švarcvalda koji se doselio u Temišvar pre deset godina. Kaže da se zaljubio u grad. Pre dve godine se kandidovao za gradonačelnika kao državljanin Nemačke i ubedljivo pobedio.

On želi da njegov grad ima dugoročne koristi od projekta: „Nećemo da samo ispucamo jednogodišnji vatromet, već hoćemo da uradimo stvari koje su održive i imaju dugoročno pozitivno dejstvo na grad i život. Kada investiramo u kulturu, ulažemo time i u blagostanje lokalne zajednice.“

Uz kafu gradonačelnik priča o tome da je Temišvar stotinama godina evropski grad, bio je to mnogo pre osnivanja Evropske unije. A tu je 1989. počela i pobuna protiv Čaušeskuovog režima. „Ljudi u Temišvaru znaju šta Evropa i njene vrednosti znače. Oni takođe znaju da se za slobodu, pa i za evropsku slobodu mora boriti.“

Ovde je Evropa

Različitost se ogleda i u gradskoj arhitekturi. U centru su tri povezana trga, Trg opere ili Trg pobede, Katedralni trg ili Trg ujedinjenja i Trg slobode. Sa balkona Opere je 1989. objavljeno oslobođenje od komunističke diktature. Impozantna zgrada jedina u Evropi ima pozorišta na tri jezika – na rumunskom, mađarskom i nemačkom.

Blizu je i nemačka gimnazija koja nosi ime pesnika rođenog u Banatu – Nikolasa Lenaua. U tu su gimanziju išla dva nobelovca: Herta Miler koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost i Štefan Hel koji je pet godina kasnije isto priznanje dobio za hemiju.

Na drugom kraju Operskog trga je rumunska pravoslavna Saborna crkva. Katolička katedrala se nalazi na Trgu ujedinjenja. U njoj se održavaju mise na rumunskom, mađarskom, nemačkom i latinskom.

A na istom trgu je i Srpska saborna crkva sa zgradom Temišvarske eparhije. U centru su još i sinagoga kao i evangeličko-luteranska crkva. A na sve strane su prijatni restorani, kafei, knjižare i butici.

Gradske četvrti se bude

Vlad Taušans je odrastao u četvrti gde je u 18. veku bila prva banatska štamparija, okolo su građeni mlinovi i pivnice. Tu su živeli uglavnom Rumuni i Srbi, ali je bilo i Mađara, Jevreja, Nemaca i Roma.

Vlad je na čelu kancelarije za odnos sa javnošću Temišvara. Ponosno pokazuje obnovljene fasade zgrada iz različitih epoha. „U mom detinjstvu je ovaj kraj bio poprilično pospan. Sada se doseljava sve više ljudi koji žele da pobegnu od gužve u centru i ovde žele da uživaju u vintidž-radnjama, novim kafeima i kulturnim zbivanjima.“

Sa Vladom idemo na drugi kraj grada, u četvrt Josefin. Ovde je tradicionalni pijačni trg koji privlači i stanovnike i turiste. U sklopu jednogodišnjeg projekta kulturne prestonice Evrope u centru pažnje biće Lutkarsko pozorište i Studentski kulturni centar.

Ranije je ovde bila aktivna andergraund scena sa nekim od najboljih rok grupa. Pred starim vodotornjem smo se dogovorili da nas sačeka Simona Đura koja je pokrenula inicijativu „Nasleđe Temišvara“. Ona i njeno udruženje se već godinama brinu o popisivanju, obnavljanju i održavanju značajnih građevina.

Vodotoranj je izgrađen 1910, a nije u upotrebi već pola veka. Planirano je da postane kulturni centar. Međutim, zbog krize je cena građevinskog materijala eksplodirala. Otvaranje kasni nekoliko nedelja. Simona kaže da u tom kraju grada nije bilo kulturne ponude, i da sadašnji projekat neće biti kraj: „Za nas je 2023. samo početak.“ 

Ima mesta i za alternativnu kulturu

Zvanično otvaranje projekta je planirano za februar. Mimo Obradov, autor i muzički kritičar iz srpske zajednice, kaže da je to jedinstven događaj: „To je i priznanje temišvarskoj avangardi i kulturi andergaraunda poslednjih godina i decenija“, kaže on.

Objašnjava da globalizacija donosi opasnost uniformisanja kulture: „Raznolikost Temišvara ima šta da ponudi. Grad i celi region su primeri kako EU treba da funkcioniše.“

Planirano je po trideset kulturnih zbivanja nedeljno. Grad će ugostiti književne nobelovce poput Orhana Pamuka, Olge Tokarčuk, nemačkog filozofa Petera Sloterdijka, planiran je koncert orkestra Zapadnonemačkog radija, sa dirigentom Kristijanom Mačelaruom, koji je rođen u Temišvaru. Biće organizovana i izložba međunarodno poznatog rumunskog kipara Konstantina Brankuzija.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.