„Tenis je na dobrom putu. Sledi generacija brojnih veoma talentovanih igrača“, kaže Dirk Hordorf. On za DW ocenjuje da su mnogi u vreme korone ponovo otkrili tenis, ali i naglašava da je neophodno privući još više mladih obožavalaca belog sporta. Zato se zalaže za reforme:

„Mi smo vrsta sporta gde mečevi predugo traju. Moramo pronaći formate koji su pogodniji za televiziju, moramo da prihvatimo da više niko ne želi da sedi pred ekranom pet sati. Privlačnost ovog sporta trebalo bi zadržati, ali se i prilagoditi novim okolnostima. To je zadatak s kojim mi kao udruženje moramo da se suočimo“, naglašava Hordorf, koji je inače u okviru Nemačkog teniskog saveza zadužen za takmičarski i omladinski sport.

Sigurnije na Ju-Es openu nego na demonstracijama u Berlinu

Govoreći o predstojećem grend slem turniru u Njujorku, Hordorf kaže da je dobro što tenis ponovo počinje da se igra i istovremeno ocenjuje da rizik od korone ne bi trebalo ocenjivati kao „neverovatno visok“ – pogotovo zato što rizik postoji svuda. „Ako pogledate anti-korona demonstracije u Nemačkoj, verovatno bi se moglo reći da je mnogo sigurnije učestvovati na US openu nego pridružiti se takvim demonstracijama u centru Berlina“, kaže potpredsednik DTB.

Hordorf oštro kritikuje odluku Američkog teniskog saveza (USTA), Ženske teniske asocijacije (WTA) i Asocijacije teniskih profesionalaca (ATP) da se prethodni turnir, onaj u Sinsinatiju, prekine na jedan dan u znak protesta zbog najnovijeg policijskog nasilja u SAD.

„Katastrofalna je greška što se takva akcija izvodi na međunarodnom turniru samo zato što jedna igračica (Naomi Osaka, prim.red.) ne želi da se takmiči u polufinalu. Postavlja se pitanje šta je sa političkom situacijom u Belorusiji? Šta sa onom u Severnoj Koreji ili Iranu? Ako nastavimo tako, naći ćemo dovoljno razloga da uopšte ne igramo tenis ni ove, ni sledeće godine. Smatram da je ponašanje organizatora turnira, kao i ATP i WTA, smešno. Ne mogu da razumem niti imam simpatije za takvu akciju. To je američka, domaća tema, i nije tema za međunarodni turnir sa igračima iz čitavog sveta“, kaže Hordorf.

Tenis bi morao da ima jedinstveno rukovodstvo

Govoreći o finansijskim posledicama po igrače zbog korone, nemački stručnjak kaže: „Da, igrači su pola godine imali vrlo ograničena primanja, ali u svetu postoji mnogo više ljudi koji mnogo više pate zbog toga – na primer vlasnici restorana ili oni koji su ostali bez posla. Oni su pod mnogo većim pritiskom od igrača u Top 100 koji su zaradili mnogo novca. Već u prvom kolu US opena zaradi se 63.000 dolara, što je mnogo novca. Za to ljudi u Nemačkoj rade godinu dana, a zemljama kao što su Argentina ili Srbija i po nekoliko godina.“

Neki nacionalni savezi – recimo nemački – su tokom korone finansijski pomogli svojim igračima, a neki nisu. To stvara dodatne razlike među teniserima. Pored toga, malo je zemalja koje organizuju grend slem, odnosno masters turnire, koji u stvari donose profit. „Ako uzmete primer zemlje kao što je Češka, videćete da ona već godinama razvija sjajne igrače i ima odličnu omladinsku školu, ali ne učestvuje u distribuciji kolača. To bi trebalo bolje regulisati“, kaže Hordorf.

Za njega je takođe „ekonomski neodgovorno“ to što tenis ima čak sedam organizacija koje potpuno nezavisno vode poslove (tri krovne organizacije, ITF, WTA i ATP, plus četiri grend slem turnira). „Tenis bi morao da ima zajedničko rukovodstvo. To bi moralo brzo da se promeni u korist tenisa i reforme se moraju pokrenuti“, zaključuje Dirk Hordorf.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android