Teška gvozdena vrata vode ka velikim hodnicima desetak stepenika ispod zemlje, ispod objekta gradske pijace u širem centru Niša. Unutra se vredno trenira u svako doba dana. Ova teretana već godinama je otvorena.

Ali, ovo mesto je zapravo javno atomsko sklonište, pripada Javnom preduzeću Skloništa Srbijei iznajmljeno je za potrebe fitnes centra.

Ovo je jedno od pet izdatih skloništa u Nišu. U preostala četiri nalaze se magacini.

To su i najčešće namene skloništa koja su izdata u zakup, mada se skloništa često izdaju i za video-igraonice, igraonice za dečije rođendane, muzičke studije, skladištenje humanitarne robe, smeštaj arhive i slično, kažu u preduzeću Skloništa Srbije.

Briga o skloništima bez budžeta

U Nišu ima ukupno 53 skloništa u nadležnosti ovog preduzeća, a poslovnici Niš pripadaju i Kruševac, Bor, Negotin, Zaječar, Knjaževac, Pirot, Leskovac, Vranje, Trstenik i Prokuplje – ukupno 109 skloništa.

Novi Sad sam ima 158, Čačak 25, dok je u Beogradu 980 skloništa. Još 170 skloništa po drugim gradovima Srbije, i to je cifra od 1.442 javnih i blokovskih skloništa koliko ih ukupno ima u Srbiji pod okriljem javnog preduzeća.

Dragan Popović, rukovodilac poslovnice Niš, vodi nas, osim u teretanu i u jedno prazno atomsko sklonište. Ovo sklonište u širem centru Niša opremljeno je za boravak, kaže nam Popović. Kreveti spremni, ali kanalizacije nema.

„Tu je dovodna vodovodna instalacija, a predviđeni su suvi nužnici. Tu su bačve za otpadnu i za čistu vodu koje su predviđene za zalihe od tri dana“, kaže Popović za DW.

„Postoje hidranti za gašenje požara, tu je i prostorija koja ima uređaj kojim se svež vazduh ubacuje u sklonište. Povlači ga iz spoljne sredine, pa ide kroz filtere. On može da se pokreće i ručno u slučaju nestanka struje. U tom slučaju imamo i ručne generatore“, objašnjava naš sagovornik i dodaje da je ovo javno preduzeće potpuno samofinansirajuće i da se trude da skloništa drže u najboljem mogućem stanju.

„Od 2011. nemamo nikakve dotacije od Vlade otkako je ukinuta obaveza plaćanja naknade za izgradnju i održavanje, a ukinuta je i obaveza investitora da grade sklonište“, priča on.

„U međuvremenu, kakav je građevinski bum bio u poslednjih deset godina, da su svi oni napravili po jedno malo sklonište za stotinak osoba bilo bi bolje od ove situacije“, kaže Popović.

Nedovoljan broj skloništa

Kako jedno veće blokovsko sklonište može da primi tristotinak ljudi, postavlja se pitanje da li je to dovoljno. Iako smo pitali Skloništa Srbije koliko ljudi može da stane u skloništa kojima oni rukovode, u zvaničnom odgovoru stoji da nisu u mogućnosti da nam odgovore na sva pitanja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je krajem novembra zbog goruće situacije između Rusije i Ukrajine izjavio da je Srbija u slučaju atomskog rata potpuno nespremna sa 257.000 mesta u skloništima.

On je tada rekao da godinama nije ulagano u skloništa i da je to sistemska greška koja se mora ispraviti.

Njegova izjava nailazi na podeljena mišljenja. Jedan Nišlija u šetnji sa decom kaže da ne veruje u mogućnost nuklearnog rata i da Vučić ovom izjavom samo pokušava da skloni pažnju javnosti sa drugih problema u državi.

Drugi Nišlija u žurbi odgovara „To je sve preuveličano, prenaduvano. Graditi nova skloništa u Srbiji je čista glupost, pre treba da se razvija neka civilna zaštita jer koliko se ja sećam, skloništa nisu korišćena ni tokom ’99. godine. Osim toga, ako dođe do atomskog rata, ni skloništa ne mogu da nam pomognu.“

Mladić koji za sebe kaže da nije bio ni rođen u vreme pomenutog bombardovanja objašnjava da ne bi mogao ni da zamisli kako izgleda biti u skloništu, te da on sigurno ne bi boravio tamo. S druge strane, starija gospođa veruje da je sređivanje skloništa odličan potez, i da Srbija mora biti spremna za sve situacije.

Pored skloništa koja pripadaju javnom preduzeću, tu su i skloništa koja pripadaju stambenim zajednicama. Samo neka od njih su atomska, a ostala stanari koriste najčešće kao ostavu.

Postoje i skloništa u nekadašnjim fabrikama koje su privatizovane. Ali u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za DW kažu da ne raspolažu informacijama o broju skloništa u okviru stambenih zgrada.

Sve zavisi od novca, a novac zavisi od analize

Koliko će vremena i novca trebati za renoviranje starih i izgradnju novih skloništa? Stručnjak za bezbednost Ivan Miletić kaže da je za to potrebno uraditi tačnu analizu.

„Sve zavisi od toga da li se postojeći alternativni objekti dograđuju dodatnim stepenom zaštite ili se grade nova skloništa, i da li se skloništa grade u utrobama planina ili se prave od betona“, kaže Miletić za DW.

Prema njegovim rečima, Srbija je poslednji put imala aktivnosti na izgradnji skloništa početkom devedesetih godina, kada je imala aktivan sistem civilne zaštite.

Kao veliki problem ističe nepostojanje standardizacije skloništa i popis. Važno je, kaže, znati da li su to namenska, privremena, potencijalna skloništa i slično.

Neophodne promene pojedinih zakona

„Upravo iz ovog razloga potrebno je doneti amandmane na Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama kojim bi se dovelo do objedinjavanja pod jedinstven sistem civilne zaštite kao nove agencije Vlade Srbije“, smatra naš sagovornik i dodaje:

„Potom bi se pod upravu te nove agencije za civilnu zaštitu stavila sva skloništa kojima se sada upravlja decentralizovano, popisali svi objekti koji mogu da posluže kao alternativna skloništa i doneo pravilnik o standardizaciji skloništa.“

Ta agencija bi, kaže, onda mogla transparentno da nabavi sve što treba – od vreća za spavanje do prečišćivača vazduha.

Kako su se u vreme bombardovanja brojne površine pod zemljom koristile kao skloništa – recimo podrumi – Ivan Miletić upozorava da se takva pribežišta ne mogu smatrati atomskim skloništima, jer nemaju adekvatan nivo zaštite od radijacije.

„Atomska skloništa imaju jasan stepen zaštite od radijacije. Ona su namenski izgrađivana u Srbiji tokom Hladnog rata i podrazumevaju betona debljine preko metar, i da su potom obložena olovom, kao zaštitom od radijacije“, ističe Miletić.

Vlasnik teretane sa početka priče nije bio prisutan da ga pitamo šta će raditi sa teškom i kabastom opremom u slučaju da mora da napusti sklonište.

Dragan Popović iz JP Skloništa Srbije kaže da je svako ko je iznajmio sklonište od ovog preduzeća upoznat sa time da mora da vodi računa o električnim instalacijama, da ne sme da vrši nikakve građevinske radove ni da prepravlja prostorije.

Ukoliko se bude tražilo, „podstanar“ je dužan da isprazni i napusti sklonište u roku od 24 časa.