Terminator korova
6. jun 2018.Ilustracija s naslovne fotografije samo je vizija, ali istraživanje koje sprovodi profesor Simon Blekmur kreće se u tom smjeru. On je na čelu odeljenja za robotiku britanskog Nacionalnog centra za preciznu poljoprivredu u okviru univerziteta Harper Adams u Edgmondu. Mašine s kojima on eksperimentiše još uvek su ogromne i obično priključene na konvencionalne traktore.
Ali te mašine su prava revolucija u poljoprivredi: prepune su elektronike, senzora i kamera koje studiraju svaku biljku preko koje prelaze, proveravaju sve parametre i biljke i tla na kojem ona raste – da li su je napale štetočine ili bolesti, koliko je vode i mineralnih materija u zemljištu...
„Razvijamo čitav spektar novih, pametnih mašina koji će možda moći da zamene i traktor i mašine za branje. Istovremeno, stvaramo i sisteme koji će da nam omoguće da izbacimo herbicide iz upotrebe. Jedan od projekata na kome sada radimo je, recimo, laserski terminator korova“, hvali se profesor Blekmur.
Ošini kukolj laserom!
Laserom protiv korova? Profesorov Hyperweeder još uvek je pozamašnih dimenzija, ali već danas je sposoban da prepozna 26 različitih vrsta korova i da ih razlikuje od korisnih biljaka. U trenutku kada na osnovu tkiva prepozna korov, mašina postaje agresivna: „Aparat je opremljen kamerama i računarom koje otkriva korov među biljkama. Kad ga pronađe, računar aktivira ili štrcaljku ili laser velike snage koji se usmerava na korov i uništava ga, bez ikakvog efekta na korisnu biljku ili zemljište“, objašnjava prof. Blekmur.
Štrcaljka? Da, jer postoje dve verzije te super-mašine: jedna koristi laser i pupoljak biljke „kuva“ na 95 stepeni Celzijusa, a druga prska konvencionalni herbicid – dakle možda i glifosat – tačno na sam list korova. Pritom računar tačno zna koliki je korov i milimetarski precizno ga prska na štetnu biljku. Naime, nije u tolikoj meri problem herbicid, već to što se on prilikom prskanja širi i tamo gde ne treba – po zemljištu i korisnoj biljci.
Na ovaj način potroši se jedva jedan procenat herbicida, a to i zemljoradnik oseća u svom novčaniku. Upravo to je smisao „precizne poljoprivrede“ koja bi mogla dramatično da promeni agrar, ali i da donese uštede. Sve u svemu, prinos i zarada postaju veći, šteta po okolinu daleko manja. S obzirom na to da broj ljudi na Zemlji rate, a da je količinu obradivih površina ograničena, britanski profesor ne vidi alternativu takvoj „održivoj intenzifikaciji poljoprivrede“ uz pomoć informatike i robota.
Mali, korisni, jeftini
Drugi korak za profesora jeste drastično smanjivanje dimenzija mašina. Problem je, upozorava profesor, to što se u suštini niko ne bavi malim poljoprivrednim dobrima. Novi traktori su sve veći, sve snažniji i sve „pametniji“, ali oni se isplate tek na velikim poljima. U stvarnosti, prosečna veličina poljoprivrednog dobra u Aziji nije ni pola hektara. Povrh toga, takvi veliki, teški traktori i mašine praktično uništavaju svojom težinom zemljište koje obrađuju. Zbog toga mora da se svake godine ponovo ore, kako bi zemlja ponovo bila rastresita.
„Oranje, drljanje, sejanje – to radimo svake godine. Na to odlazi i do 90 odsto energije koja se potroši u poljoprivredi. A time se u stvari samo popravlja ono što su teške mašine napravile prethodne godine“, kaže profesor Blekmur. A to je i opterećenje za životnu sredinu, to povećava potrošnju energije, a i skupo je.
Naravno, i u budućnosti će morati pomalo da se uzore, ali ne tako često kao sad. A ako poljoprivredni roboti budućnosti zaista budu dovoljno mali, efikasni, a i jeftini toliko da mogu da se iznajme, to bi moglo da razvije sasvim drugačiju dimenziju poljoprivrede i prihoda za poljoprivrednike.
Šta ako robot naiđe na zeca?
Osnovno je to da se „prestane sa razmišljanjem u dosadašnjim vrednostima i dimenzijama“, kaže profesor. Načelo buduće fleksibilne agrokulture znači da će se uzeti u obzir i kvalitet lokalnog zemljišta, vreme, mikroklima, bolesti i svi ostali faktori, kaže profesor Blekmur. A on nije jedini koji na tome radi: i u drugim zemljama se eksperimentiše sa robotima, automatskim letilicama i svim mogućim mašinama u poljoprivredi.
A šta ako robot naiđe na zeca, krticu ili običnog poljskog miša? Da li će i njih da iznenadi laserom? Ili će bar da alarmira domaću mačku? O tome u institutu za sada ne razmišljaju.