1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Teror truje misli

23. jul 2011.

Sada je jasno: počinilac masakra u Oslu i obližnjem letnjem kampu mladih je plavokosi Norvežanin, konzervativan, hrišćanin, nacionalista. Time su opovrgnute brojne prvobitne spekulacije o islamističkim teroristima.

The scene after an explosion in Oslo, Norway, Friday July 22, 2011. A loud explosion shattered windows Friday at the government headquarters in Oslo which includes the prime minister's office, injuring several people. Prime Minister Jens Stoltenberg is safe, government spokeswoman Camilla Ryste told The Associated Press. (AP PHOTO / Holm Morten, Scanpix) NORWAY OUT
Eksplozija u OsluFoto: dapd

Teror ovakvih razmera nas ostavlja bez reči - svejedno da li dolazi s leva ili s desna, svejedno da li su počinitelji fundamentalisti ove ili one religije, da li se radi o organizovanoj grupi ili nekom poludelom pojedincu. A žrtvama je pogotovo svejedno za koju ideju ili u ime čega su oni ubijeni ili ranjeni. Žrtve terora su nedužne. I upravo je to ono što teror čini tako odvratnim - sasvim svejedno ko je počinitelj.

Teror se osim toga odlikuje svojim delovanjem i na krug izvan neposrednih žrtava. Teror, naime, proizvodi strah. Čovek se pita: da li su grad u kojem živim, avion kojim letim ili priredba koju želim da posetim možda sledeći ciljevi napada? Političari uvek kažu da mi ni u kom slučaju ne smemo da promenimo naše ponašanje iz straha od terorističkih napada. Jer to bi značilo da je teror već pobedio. I to je tačno.

Teror truje naš način razmišljanja!

Ali teror stvara još i veći strah - strah od mogućih počinitelja. Da li je moj sused ili čovek koji stoji pored mene u tramvaju možda opasan? Možda zato što nosi bradu? Ili zato što je drugačije obučen? Možda zato što izgleda kao musliman, ili naprosto kao stranac? Tu se sasvim jasno vidi: teror truje naše misli, naš način razmišljanja! Strahovi proizvode predrasude, a ekstremni strahovi čak i fobije. To se ne sme dozvoliti u slobodnim, demokratskim društvima!

Foto: dapd

Kao što već i poslednji izborni uspesi stranaka koje su neprijateljski raspoložene prema muslimanima ili strancima u mnogim evropskim zemljama pokazuju, tako su i prvi sati nakon terorističkih napada u Norveškoj ukazali na to u kojoj meri je mišljenje u Evropi već zatrovano. Sve se tako lepo uklapalo u unapred stvorenu sliku: Norveška učestvuje u vojnoj misiji međunarodnih snaga u Avganistanu i u vazdušnim napadima NATO-a u Libiji. Pa jasno je da kao bombaš u vladinoj četvrti u Oslu u pitanje dolazi samo neki musliman. Dva i po sata kasnije masakr u omladinskom kampu - zaključak je jasan: zar gotovo istovremeno ubijanje na više različitih mesta nije oduvek bio zaštitni znak Al Kaide?

Teror - odvratan i vredan prezira

Pa čak ni nove vesti koje su sinoć (22.7.) tokom večeri stizale nisu tzv. stručnjake za pitanja terorizma, koji su svoje stručno mišljenje davali u udarnom programu nemačke televizije, mogle da poljuljalju u njihovom uverenju. Kao na primer to da je počinitelj uhvaćen i da ima norveško državljanstvo. Odgovor je glasio: pa to su u međuvremenu dobili mnogi muslimanski useljenici. Ili druga vest, da je počinitelj plavokos i plavook. Odgovor: pa to je sigurno neki Norvežanin koji je konvertirao u islam. Posebno su konvertiti uvek radikalne pristalice neke vere - u Nemačkoj je to poznato barem otkako je pre četiri godine otkrivena teroristička tzv. "Grupa iz Zauerlanda".

Osumnjičen za dvostruki teror - Norvežanin Anders Behring BrejvikFoto: picture alliance/dpa

Šta li su brojni muslimani koji mirno žive u Nemačkoj osećali dok su pratili takva izlaganja na nemačkoj televiziji? Lako je razumljivo da se verovatno nisu osećali prihvaćenima, već upravo suprotno: odbačenima iz društva. To su takođe trenuci kada lako može doći do trovanja misli i mišljenja.

U međuvremenu znamo da uhvaćeni i verovatni počinitelj nije nikakav musliman, već vrlo verovatno radikalan hrišćanin. Za bilo kakve druge zaključke je još prerano. Ali jedno je sigurno: teror je odvratan i vredan svakog prezira. Pre svega zbog žrtava. Ali i zbog toga što on tako izrazito truje misli.

Autor: Feliks Štajner, Prevod: Zoran Arbutina
Odg. urednica: I. Ivanović