Teroristička organizacija „Islamska država“ je samo ove godine izvela četiri napada u Turskoj, a od 2015. ukupno devet. Mnogo je razloga zašto se ta zemlja našla na meti terorista.

Turska je u međuvremenu ofanzivno krenula u borbu protiv paravojnih terorističkih formacija, a i članica je međunarodne alijanse protiv „Islamske države“ (IS). Mere bezbednosti koje je Turska uvela na graničnim područjima otežale su delovanje toj terorističkoj organizaciji u oblastima pod njenom kontrolom. Uz to, Turska podržava sirijske opozicione grupe koje se bore protiv IS, pružajući im pomoć u logistici, ali i tako što bombarduje položaje IS.

Napadi na turskom tlu uzimaju maha

Turska je u proteklih godinu i po dana postala tužna pozornica krvavih napada terorista „Islamske države“. Međutim, takav razvoj događaja ne može da se dovede u vezu s najnovijim odlukama Turske, kao na primer zbližavanje sa Izraelom ili Rusijom. Naime, napadi na istanbulskom aerodromu sigurno nisu planirani u proteklih nekoliko dana – za tako nešto bila je potrebna kompleksnija priprema. Mnogo više upada u oči to da su se napadi dogodili dva dana pre dvogodišnjice proglašenja kalifata „Islamske države“. Sve to ukazuje da je IS u svojoj strategiji u Turskoj ušla u novu fazu i da zato napadi na turskom tlu uzimaju maha.

Samoubilački napadi, napadi na granicama, borbe sa snagama bezbednosti: Turska, zemlja na srednjem istoku, postala je meta različitih napada – kako na svom sopstvenom tlu, tako i van njega. Opsade, napadi, uzimanje građana Turske za taoce i van njenih granica…

Ono što Tursku mora najviše da zabrine, jeste to da se način na koji se vrše napadi svaki put menja: šestog januara 2015. cilj napada bila je jedna policijska stanica, 20. jula jedan bombaš-samoubica razneo se u kulturnom centru u blizini pograničnog grada Suruč – ubijeno je više od 30 ljudi.

Potom su napadi postali još kompleksniji. Sve više su mete bili strani turisti, kao recimo prošlog oktobra kada je u Ankari podmetnuta bomba od koje je poginulo više od sto ljudi.

Terorističke ćelije po čitavoj zemlji?

Različiti načini na koji se vrše napadi ostavljaju sumnju da je teroristička organizacija „Islamska država“ po celoj zemlji uspostavila terorističke ćelije, koje opet imaju potpuno različite ciljeve – a sa svakim napadom isprobavaju neke nove metode.

Napadi se događaju i usred strogo kontrolisanih zona, kao recimo početkom maja kada je napadnuta policijska stanica u Gaziantepu ili sada na aerodromu „Ataturk“ u Istanbulu. U ovom poslednjem napadu, prvi put su učestvovali bombaši-samoubice. Zato ovaj napad ima sličnosti s napadima u Parizu i Briselu. Osim toga, mreža IS se i u Turskoj razgranala.

Za razliku od nekih drugih zemalja, Turska je naročito lak cilj. Bez obzira na stroge granične kontrole, zbog blizine ratišta na Bliskom istoku borcima je jednostavno da uđu u tu zemlju. Ono što je takođe zanimljivo, jeste da raste broj Turaka koji se priključuju „Islamskoj državi“. Dugo vremena je vrlo mali broj njih bio u redovima IS, ali se, prema podacima bezbednosnih službi, taj broj poslednjih meseci beleži u hiljadama.

Veoma važan razlog zašto je veliki broj boraca „Islamske države“ ostao u Turskoj jesu upravo jake mere bezbednosti. Zbog toga mnogi ne mogu nazad u Siriju, niti nazad u svoje domovine. Takođe, ima sve više iračkih i sirijskih članova „Islamske države“ koji se u Turskoj predstavljaju kao izbeglice.

Kraja nema na vidiku

Uspešno izvedenim napadima treba dodati i one koje su snage bezbednosti uspele da osujete. Samo u Istanbulu su u poslednja dva meseca osujećena čak četiri napada. Ako je verovati izvorima sa slobodnim pristupom, u celoj zemlji je do sada u ovoj godini bilo deset pokušaja napada.

Nakon krvavih napada sa preko 40 žrtava, očigledno je da je IS u Turskoj ekstremno aktivna i da koristi svaku situaciju da vladu, njene građane, ali i strance iskoristi kao cilj svojih terorističkih napada. Nema izgleda da će to uskoro da se promeni.

Serhat Erkmen radi u turskom Institutu „21. vek“ gde vodi odeljenje za bliskoistočne i afričke studije. Osim toga, Erkem je i na katedri za međunarodne odnose na univerzitetu u Kiršehiru.