Šefova država i Vlada Evropske unije obavezali su se u utorak (10.11.) na sastanku sa francuskim predsednikom na brze mere u borbi protiv terorizma. Radi se o kontrolama na spoljnim granicama EU i na internetu.

Predsednik Emanuel Makron podseća na najsmrtonosniji napad u Evropi, kako bi dodao težinu rečima koje izgovara. U petak će se obeležavati godišnjica krvavog pira u pariskom klubu Bataklan iz novembra 2015. kada je poginulo 130 ljudi.

Od tada se Francuska praktično nije smirivala. Najnovija serija napada u Parizu, Nici i Beču povod je da Makron ponovo traži drastične mere u okviru EU.

-pročitajte još: Balkan – supermarket oružja i leglo islamizma?

Francuski predsednik primećuje više slabih tačaka u evropskoj borbi protiv terorizma – pre svega porozne spoljne granice. Napadač iz Nice je samo nekoliko dana ranije doputovao u Francusku iz Italije preko otvorene šengenske granice, a nedugo pre toga je kao ilegalni migrant stigao iz Tunisa preko sredozemne rute.

Evropski lideri već godinama traže da se taj put ka Evropi zatvori, da se ojača evropska granična agencija Fronteks i efikasnije bori protiv krijumčara ljudi. O svemu tome se mnogo puta diskutovalo, ali bez mnogo uspeha.

Sada francuski predsednik želi „dubinsku“ reformu šengenskih pravila koja bi i dalje omogućavala otvoreni saobraćaj u okviru EU. Francuska je već najavila da će udvostručiti broj graničnih službenika i pojačati kontrole.

Briga za otvorene granice

Holandski premijer Mark Rute rekao je da „brine“ za budućnost Šengena. Nemačka kancelarka Angela Merkel umirivala je rečima da svi žele da očuvaju slobodu putovanja - ta sloboda putovanja služi i nesmetanom prometu roba – ali da se konačno mora primeniti ono što je odavno dogovoreno.

Naime, sistem exit-entry kojim bi na spoljnim granicama bili registrovani svi ulasci i izlasci iz Evropske unije. Osim toga, kako je rekla Merkel, ponešto se može postići i policijskim kontrolama koje pojedine države ne bi sprovodile na unutrašnjim granicama, već nekoliko kilometara unutar svoje teritorije.

-pročitajte još: Standard: Albanci u Austriji i islamizam

Predsednik Makron je kritikovao što se pravo na azil redovno redovno „zloupotrebljava“. Time je verovatno mislio na prelako putovanje napadača iz Nice ka EU.

Slične optužbe sežu do 2015. godine, kada je počela velika izbeglička kriza, ali se od tada malo toga promenilo. Iako su pre svega istočnoevropske članice EU podigle granične ograde, čini se da je srednjomorska ruta i dalje slaba tačka.

Šefovi država i Vlada ponovo su pokazali privrženost boljoj saradnji policija i tajnih službi.

No, od toga ima malo vajde ukoliko, kao u slučaju iz Beča, slovačke kolege obaveste Austrijance da je potonji napadač pokušao da kupi municiju, a u Beču na to niko ne reaguje. Ipak, Interpol bi trebalo da bude ojačan, a razmena informacija u okviru EU poboljšana.

Perspektiva za omladinu

Angela Merkel traži ukupan društveni angažman, moguće jer vidi opasnost u previše strogim sloganima. „Ne radi se ovde o sukobu islama i hrišćanstva“, ali naš demokratski model društva mora da se suoči sa terorističkim i antidemokratskim stavovima, rekla je Merkel. U to spada koordinacija borbe protiv terorizma i sa islamskim zemalja, dodala je.

Šefica Evropske komisije traži prevenciju i više perspektive za omladinu. Mladi su, kako se navodi, manje podložni radikalizaciji ukoliko imaju više šansi u društvu. Krajem meseca zato Ursula fon der Lajen želi da predstavi „Akcioni plan za integraciju“.

Kao mogući uzor često se pominje holandski model „deradikalizacije“ u kojem policajci, socijalni radnici i drugi stručnjaci zajednički rade kako bi odvratili mlade ljude od nasilja i mržnje protiv zapadnog načina života.

Ali, radi se i o strožim pravilima. Zvanični Pariz namerava da zabrani dolazak muslimanskih propovednika iz inostranstva – imami će ubuduće morati da se obrazuju u samoj Francuskoj. Boljim kontrolama u džamijama i organizacijama islamskog usmerenja – i kontrolom njihovog finansiranja – Francuska želi da ograniči radikalne svetonazore i uticaj ekstremista na omladinu.

U Austriji su početkom sedmice sprovedene velike racije u džamijama i organizacijama jer očito kancelar Sebastijan Kurc želi da pokaže čvrstu ruku. Kurc je upozorio na opasnost koja preti od takozvanih foreign fighters, ranijih boraca Islamske države koji se vraćaju iz Sirije i Iraka - hiljade takvih sede u zatvorima širom EU.

Austrijski kancelar ih je nazvao „tempiranim bombama“ jer će za nekoliko godina izaći iz zatvora. Kurc je tražio oštrije zakone.

Upravo je napadač iz Beča albanskog porekla Kujtim F. pokušavao da se priključi Islamskoj državi, ali su ga u tome 2018. u poslednjem trenutku sprečile turske službe. On je pre godinu dana u Austriji prevremeno pušten iz zatvora.

Borba počinje na internetu

Bolja kontrola radikalnih i islamističkih svetonazora na internetu, uključujući i pretnje i fatve koje se tamo postavljaju, već godinama je na agendi EU. Stručnjaci veruju da se upravo omladina sve više radikalizuje na mreži, a sve manje u ličnom kontaktu.

Šefica Evropske komisije Fon der Lajen želi da se primeni predlog iz 2018. godine za „borbu protiv ilegalnih sadržaja“ i da velike internet-platforme „preuzmu odgovornost“. To znači da platforme moraju da delaju čim ima indicija da se na njihovim mrežama pojavljuju opasni sadržaji. Pri tome važi pravilo, rekla je Fon der Lajen, „što veća platforma, to veća odgovornost“.

Osim toga se diskutuje da se ukine zaključavanje (šifrovanje) komunikacije kod određenih čet-programa. Ta ideja je izazvala dosta pažnje, ali teško da će naići na širu podršku - reakcije boraca za zaštitu podataka su oštre.

Nemačko predsedavanje EU dalo je oprezan predlog koji predviđa tek dijalog sa industrijom softvera o mogućim rešenjima.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android