Katarski stručnjak za islam dr Jusuf al-Karavadi nije oduševljen za alijansom protiv „Islamske države“ (IS) koju predvode Amerikanci. On je, kako kaže, protiv ideologije IS, kao i protiv njihovih metoda. „Ali, nikada neću pristati na to da zemlja koja treba da suzbije IS budu SAD. Njihova vodilja nisu islamske vrednosti već njihovi lični interesi, pa čak i onda kada se proliva krv.“ Taj 88-godišnjak je svoju izjavu u poslao u svet preko Tvitera, što je izazvalo veliko uzbuđenje, jer Al-Karavadi je jedan od najpopularnijih televizijskih propovednika u arapskom svetu. Njegova TV-emisija „Šerijat i život“ emituje Al-Džazira.

Al-Karavadi je dobio saglasnost za svoje stavove, ali se našao i na meti kritika. Kako da razumemo taj stav ako ga posmatramo u svetlu svih zločina koje je počinio IS,“ upitao se tako politički komentator Tarik Alhomajed londonskog lista „Srednji istok“ (Al-Sharq al-Awsat). „Da li je Al-Karavadi zaista protiv 'Islamske države'? Argumenti poput Al-Karavadijevih su zastareli“, piše dalje Alhomajed. „Trenutno smo svedoci potpunog odbacivanja religioznog ekstremizma – kako sunitskog tako i šiitskog.“

Različiti pogledi na „Islamsku državu“

S obzirom na zločine koje je počinila „Islamska država“, u javnosti se oštro diskutuje o njenoj ulozi. „Crta razdvajanja“, izveštava kolumnistkinja Ragida Dergam u panarapskom dnevnom listu „Al Hajat“, „prolazi upravo kroz zemlje Persijskog zaliva i to između državnog vrha i delova stanovništva. Vlade su IS opisale kao 'egzistencijalnu pretnju', dok delovi stanovništva imaju simpatije za pripadnike IS i njihove motive“. Neki simpatizeri IS vide kao protivtežu šiitskoj dominaciji koja je iz njihovog ugla sve opasnija.

Islam i terorizam

Raskoli idu dalje, piše „Al Hajat“. Oni dosežu do pitanja šta islam podrazumeva: šta zabranjuje, a šta dozvoljava? O tome se teološka mišljenja razilaze. Za većinu islam nije odgovoran za dela IS i s njima nema veze.

Na konferenciji održanoj u saudijskom Rijadu, prošle sedmice su oni koji misle drugačije rekli da je IS „otelotvorenje čistog islama“ kaže Dergam. Zato učesnici te konferencije IS uopšte nisu doveli u vezu sa terorizmom.

Veliki delovi političke elite to međutim vide sasvim drugačije, navodi dalje Dergam. Na sastanku je bivši kuvajtski ministar informisanja Sad bin Mohamed bin Tefla oštro kritikovao religiozne tradicije i prakse na koje se poziva i IS. „Ne možemo reći da ti ljudi nemaju veze sa islamom“, citira njegove izjave list „Al Hajat“. „Da li IS, Hezbolah i Muslimanko bratstvo predstavljaju politički islam ili ne? Odgovor glasi da. Te trupe se u svojim postupcima pozivaju na fatvu političkog islama. Zato je došlo vreme da dobro razmislimo i preispitamo vrednosti naše obrazovne filozofije i nastavnog plana i programa.“

Diskusija o političkom načinu ophođenja prema terorizmu

Diskusija o mogućoj odgovornosti islama za nastanak sunitskog i šiitskog ekstremizma, stiže u vreme u kojem na Bliskom istoku predstoji odlučujući politički razvoj. Avioni SAD su, pored položaja IS u Iraku, izvršili napade i na teritoriji Sirije. Za vojne eksperte takvi napadi su neophodni kako bi se odlučno udarilo na IS.

Sve dok „Islamska država“ iz Sirije dobija naoružanje, kažu vojni eksperti, ta teroristička grupa u Iraku neće moći da bude poražena. U koaliciji očigledno postoji saglasnost o kratkoročnom cilju – slabljenju ili čak uništavanju IS. Nasuprot tome, ostaje otvoreno pitanje daljih akcija nakon eventualnog uništenja terorističke grupe. To pitanje će ubuduće biti sve više u fokusu.

Još tokom jednog susreta krajem avgusta u saudijskoj Džidi, ministri spoljnih poslova više arapskih zemalja postigli su saglasnost da opasnost „terorističke ekstremističke ideologije ozbiljno i sveobuhvatno suzbiju“.

Čitava diskusija je korisna upravo zahvaljujući kontra-stavovima, komentariše analitičarka Ragida Dergam u „Al Hajatu“. „Ozbiljan rat protiv IS nije moguće voditi samo vojnim sredstvima. Samo političkim sredstvima će biti moguće pridobiti stanovništvo za neophodnu podršku protiv IS“.