U berlinskoj četvrti Vestend, u mirnoj ulici sa rezidencijama, nalazi se prostrani poslovni kompleks koji berlinska Državni kancelarija za izbeglice (LAF) namerava da pretvori u smeštajni objekat za 1.500 izbeglica.

Zgrada se nalazi u ulici Sort u Vestendu, četvrti koja broji oko 20.000 stanovnika, jednoj od najbogatijih u glavnom gradu. Ovde su bulevari sa drvoredima prošarani raskošnim vilama, zgradama ambasada i dobro održavanim stambenim blokovima.

„To mi zapravo ne smeta“, kaže mladi otac koji šeta sa bebom, na pitanje o planovima za izgradnju izbegličkog centra. „Samo mislim da bi bilo bolje da su raspoređeni, a ne na jednom mestu.“

„Ne protivim se tome“, kaže sredovečni muškarac koji u tom području živi četvrt veka. Ali i on slično dodaje: „Samo mislim da će stavljanje toliko ljudi pod jedan krov dovesti do problema.“

Zaglavljeni u smeštaju

Sedeći na terasi u obližnjem kulturnom centru, gde je u toku čas nemačkog za ukrajinsku decu, Amei fon Hilzen-Pensgen iz saveza „Dobrodošli u Vestend“, koji podržava izbeglice u tom području, kaže da „potpuno deli“ zabrinutost lokalnih stanovnika.

„Smestiti 1.500 ljudi u bivšu poslovnu zgradu je glupa ideja“, kaže ona, dodajući da ne veruje nekim od velikih operatera koji su ugovorili upravljanje objektima za smeštaj izbeglica.

Više od 30.000 izbeglica u Berlinu živi u smeštajnim objektima kojima upravlja LAF. Mnogima je već odobren zahtev za azil, ali su zaglavljeni u državnim objektima jer ne mogu pronaći pristupačan smeštaj na tesnom tržištu nekretnina u Berlinu.

Posebno je teško porodicama sa više od jednog deteta, jer jednostavno nema dovoljno stanova sa odgovarajućim brojem soba, pa je nesrazmerno veliki broj dece zaglavljen u izbegličkim domovima.

Žestoka rasprava o izbeglicama

Pitanje migracije je opet postalo vrela tema sa uspehom krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD), stranke koja je na nedavnim pokrajinskim izborima u Saksoniji i Tiringiji osvojila više od 30 odsto glasova.

Smrtonosni napad nožem u kojem su tri osobe ubijene i još osam ranjeno u Zolingenu (avgust), koji je izveo sirijski državljanin koji je uspeo da izbegne deportaciju, doveo je do međustranačkih razgovora o ovom pitanju.

Pomak udesno, kada je reč o imigraciji, bio je „izuzetno zastrašujući razvoj“ unutar nemačke politike, kaže Nihad el Kajed, ekspertkinja za integraciju i migraciju na berlinskom Univerzitetu Humbolt.

„Smatram alarmantnim da se niko zapravo ne zalaže za otvorenu i progresivnu politiku azila, jer mislim da to takođe morate imati na umu da sedamdeset odsto ljudi u Saksoniji i Tiringiji nije glasalo za AfD, a samo mali deo nemačke populacije živi tamo. Nedemokratski je fokusirati se na 30 odsto — koji su, naravno, i dalje vrlo alarmantni“, kaže ona.

Krajem 2023. u Berlinu je bilo registrovano 3,78 miliona stanovnika. LAF izveštava da je prošle godine Berlin primio 16.762 tražioca azila i dodatnih 15.144 koji su bežali od rata u Ukrajini.

Do sada je ove godine broj novih dolazaka u blagom padu: skoro 5.000 novih tražioca azila registrovano je u Berlinu u prvih šest meseci 2024. godine, većina iz Turske, Avganistana i Sirije. Otprilike isto toliko ratnih izbeglica stiglo je iz Ukrajine.

Novi centralizovani sistem stanovanja?

Izbeglice u Berlinu su raspoređene po gradskim opštinama prema mesecu rođenja, ali ih opštine često vraćaju u LAF jer nemaju mesta.

Kako bi se to zaustavilo, berlinski Senat nedavno je najavio planove za preuzimanje odgovornosti od gradskih opština i pretvaranje LAF-a u centralizovano telo za smeštaj izbeglica i beskućnika.

Hilzen-Pensgen kaže da, iako bi centralizovani sistem mogao rešiti problem okruga koji se međusobno nadmeću za smeštaj i podižu cene, ona zapravo ne razmišlja mnogo o planovima, jer LAF već propada.

„Postoje ljudi koji znaju da mogu zaraditi mnogo novca iz situacije koja je bez nadzora. Dakle, ima mnogo zloupotreba, a kvalitet života u državnim skloništima često je neizrecivo loš“, kaže ona.

Istraživanja pokazuju da, kada je reč o uspešnoj društvenoj i ekonomskoj integraciji izbeglica, odlučujući faktor je posedovanje vlastitog doma u području gde postoji dobra infrastruktura, smatra El-Kajed. Berlin možda ima infrastrukturu, ali nema stanove.

„Već možete videti tenzije između infrastrukture koju urbani prostori nude i neuspeha političara da osiguraju pristupačno stanovanje, u gotovo svim urbanim područjima u Nemačkoj poslednjih godina i decenija“, rekla je za DW.

Odeljenje berlinskog Senata za urbani razvoj, izgradnju i stanovanje procenjuje da gradu trenutno treba više od 100.000 novih stanova kako bi se zadovoljila potražnja, posebno za domaćinstva sa niskim i srednjim primanjima.

Tome se dodaje potreba za dodatnim stanovima za još 200.000 ljudi za koje se predviđa da će se preseliti u glavni grad do 2040. godine.

Kratkoročno planiranje pogoršava problem

Kako bi olakšao deo problema, LAF je u procesu izgradnje sve više smeštajnih objekata za izbeglice, poput onog koji se reklamira za ulicu Sort.

Planira se i proširenje privremenog smeštaja dostupnog u najvećem i najkontroverznijem izbegličkom objektu u Berlinu – na bivšem aerodromu Tegel.

Tu se već nalazi oko pet hiljada ljudi u velikim šatorima u hangarima za avione.

Berlinska senatorka za integraciju Kansel Kiciltepe (SPD) najavila je u avgustu da želi da smanji veličinu smeštaja za izbeglice u Tegelu, navodeći kao razlog visoke troškove i probleme za integraciju.

Plan je da se izbeglice presele u nova kontejnerska sela i objekte srednje veličine, uključujući onaj planiran u ulici Sort.

Međutim, sa Kiciltepe nije saglasan šef berlinskog poslaničkog kluba Demohrišćana Dirk Štetner, koji je za agenciju dpa rekao da će smeštaji velikih razmera biti potrebni sve dok savezna vlada ne promeni politiku azila i značajno ne smanji veliki priliv ljudi.

Zapravo, LAF trenutno planira da proširi mesto na aerodromu Tegel kako bi napravio mesta za osam hiljada izbeglica, ali to će biti moguće samo do 2025, jer je od tada planirano da se ovo mesto pretvori u tehnološki istraživački park za kompanije i naučne institucije.