Mark Rute je krajem juna stigao u Vašington dobro pripremljen. I dok se Donald Tramp žalio na evropske saveznike i njihovu navodnu nespremnost da podrže Sjedinjene Države tokom rata sa Iranom, generalni sekretar NATO odgovorio je pohvalama. I to brojnim pohvala. Pritom je pokazao i velike panoe sa zlatnim naslovima, među kojima je bio i onaj pod nazivom „Trampova milijarda“.

Pred kamerama je Rute otvoreno hvalio američkog predsednika: „Želim da pokažem šta je ovaj predsednik uspeo da postigne“, rekao je novinarima, ističući da su evropski saveznici i Kanada od 2017. godine, kada je Tramp prvi put ušao u Belu kuću, povećali izdvajanja za odbranu za dodatnih 1,2 biliona dolara.

Samo nekoliko dana uoči ključnog samita NATO, koji počinje ovog utorka 7. jula u Ankari, Rute je radio ono što je postalo jedan od njegovih najvažnijih zadataka – održavanje Donalda Trampa u okviru saveza.

Na samitu se okupljaju lideri 32 članice NATO u trenutku pojačane međunarodne neizvesnosti, usled rastućih tenzija na Bliskom istoku i nastavka rata u Ukrajini.

Pošto Vašington preispituje svoje vojno prisustvo u Evropi, mnoge evropske vlade sve više brine koliko je Tramp i dalje privržen bezbednosnom savezu.

Samit treba da „opravda značaj NATO“

Ruteova strategija za očuvanje jedinstva zasniva se na pohvalama Trampu, naglašavanju koristi koje NATO donosi Sjedinjenim Državama i isticanju povećanih ulaganja evropskih saveznika u odbranu. Cilj mu je da u Ankari izbegne javne sukobe i predstavi sliku savezništva koje nastupa jedinstveno.

Klaudija Major, stručnjakinja za transatlantsku bezbednost iz fondacije Nemački Maršalov fond, ocenjuje da će evropski lideri pokušati da pokažu da je Alijansa i dalje snažna, kao i da „udovolje Trampu i opravdaju značaj NATO“.

To delom objašnjava i zašto je Rute ovogodišnji samit usmerio na proizvodnju naoružanja – temu oko koje je lakše postići saglasnost. Očekuje se da će predstaviti ono što naziva „industrijskom revolucijom u odbrani“ – što uključuje desetine milijardi dolara vredne nove ugovore i nabavke kojima bi evropske zemlje povećale proizvodnju oružja.

Prema rečima Klaudije Major, namera je da se pokaže da postoji veliko tržište za američku vojnu industriju, odnosno da se NATO predstavi i kao ekonomski interes, što bi Trampu moglo biti posebno privlačno.

Vašington će „pažljivo pratiti saveznike“

Ipak, nije izvesno da li će takva strategija biti uspešna. „Ako smo nešto naučili o američkom predsedniku u poslednjih godinu i po dana, onda je to da ume da bude vrlo nepredvidljiv i da je teško proceniti šta će sledeće da uradi“, kaže Major.

Ta nepredvidljivost bila je vidljiva i na sastanku ministara odbrane NATO održanom 18. juna u Briselu. Tom prilikom američki ministar odbrane Pit Hegset najavio je reviziju rasporeda američkih trupa i vojnog prisustva u Evropi. Uz to je uputio i oštro upozorenje saveznicima:

„Naša strategija nacionalne odbrane jasno kaže da ćemo podsticati i omogućavati saveznicima da preuzmu svoj deo odgovornosti. Zato ćemo pažljivo pratiti one koji to ne čine i koji u ključnim trenucima odgovaraju sa ’ne’, ’možda’ ili ’sačekaćemo da vidimo’. Neke zemlje će tu proveru proći, a neke neće“, rekao je Hegset.

Takav ton izazvao je nelagodu među evropskim ministrima.

Sama revizija nije iznenađenje. Evropske vlade već dugo očekuju postepeno smanjenje američke uloge u Evropi. Njihova najveća briga jeste brzina kojom bi se to moglo dogoditi.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus upozorio je da tokom tranzicije ne sme doći do bezbednosnih praznina: „Potrebna nam je jasna mapa puta i usklađen pristup. Najvažnije je da izbegnemo opasne nedostatke u vojnim kapacitetima“, poručio je.

Prema mišljenju Klaudije Major, Evropa mora da razvije sopstveni plan za takvu tranziciju.

„Ako SAD odluče da više ne žele da imaju ključnu ulogu u Evropi, Evropljani će morati da preuzmu veću odgovornost – i to brzo, imajući u vidu pretnju iz Rusije i ukupnu geopolitičku nestabilnost u evropskom okruženju“, kaže ona.

Pod pritiskom Vašingtona, evropske članice NATO i Kanada povećale su izdvajanja za odbranu za 20 odsto tokom 2025. godine u odnosu na prethodnu.

Podrška Ukrajini među glavnim temama

Važan deo samita u Ankari biće i nastavak podrške Ukrajini, uključujući mogućnost novih paketa pomoći od više desetina milijardi za jačanje njene odbrane.

Prema informacijama agencije AFP, evropske članice NATO i Kanada planiraju da se obavežu na ukupno 70 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini tokom ove i naredne godine.

Ipak, među saveznicima i dalje postoje nesuglasice oko raspodele tereta. Rute već duže vreme insistira da se pomoć Ukrajini ravnomernije rasporedi među članicama NATO.

Za Klaudiju Major, međutim, suštinsko pitanje samita nije novac, već političko jedinstvo.

„Ako samit pokaže političke podele, ako dođe do otvorenih sukoba ili ako američki predsednik javno kritikuje neku članicu zbog nedovoljne potrošnje ili zbog stava prema ratu sa Iranom, to će oslabiti političku koheziju saveza, a samim tim i njegovu sposobnost odvraćanja protivnika“, smatra ona.

Pravi test tek predstoji

Ipak, među saveznicima postoji oprezni optimizam. Na samitu G7 održanom prošlog meseca u Francuskoj, Tramp je nastupio znatno kooperativnije nego ranije i podržao dodatni pritisak na Rusiju i Vladimira Putina, uključujući nove sankcije na izvoz nafte i bankarski sektor.

Nemački kancelar Fridrih Merc ocenio je tada da je reč o važnom signalu za Ukrajinu i da je time uspostavljen „novi ton transatlantskog jedinstva i odlučnosti“.

„To bi možda prvi put moglo da otvori šansu za mir“, rekao je Merc.

Lideri NATO sada se nadaju sličnom ishodu i u Ankari. U završnoj deklaraciji očekuje se potvrda člana 5 Severnoatlantskog ugovora, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

Evropske zemlje takođe žele da se zadrži formulacija prema kojoj Rusija predstavlja dugoročnu pretnju evroatlantskoj bezbednosti.

Međutim, politika odvraćanja funkcioniše samo ako su takva obećanja uverljiva. Zbog toga će upravo jedinstvo saveznika biti najveći test za NATO na samitu u Ankari.