Doduše, ovaj Redžep Tajip Erdogan ima samo 20 godina i u politici je novajlija. Na lokalnim izborima u Turskoj se kandiduje za „Muhtara“ – to je neka vrsta sreskog načelnika, nestranačka ličnost sa mandatom od pet godina.

„Kada kažem kako se zovem, mnogi mi ne veruju i misle da teram šegu – dok im ne pokažem ličnu kartu“, Kaže Erdogan. On nije u srodstvu s turskim predsednikom, ali njegov otac je bio veliki ljubitelj islamsko-konzervativnog političara – još dok je ovaj bio gradonačelnik Istanbula.

San mladog Erdogana je da jednog dana postane veliki političar. „Za mene je velika čast to što se zovem kao naš predsednik, jer njega vole i poštuju. Dobijam mnogo pozitivnih reakcija. Mislim da mi ime pomaže na ovim izborima.“

„Pitanje preživljavanja“

I sam predsednik se uzda u sopstvenu popularnost: od početka godine neumorno vodi predizbornu kampanju, putuje kroz čitavu zemlju. Svakog dana govori na više velikih skupova, a to najčešće prenosi većina televizijskih stanica. Sve izgleda kao da 31. marta neće biti birani gradonačelnici, gradski odbornici i sreski načelnici, već on – šef države.

„Erdogan je poneo na svojim plećima sav teret ove predizborne kampanje. On je impresivan govornik, ali se primećuje i da je nervozan“, kaže novinar Ismail Sajmaz koji piše za Hurijet. Taj dnevni list je 2018. prodat jednom preduzimaču bliskom Erdoganu.

Sajmaz važi kao jedan od malobrojnih novinara tog lista koji se još usuđuju da kritički komentarišu politiku predsednika. „Ovo nisu obični lokalni izbori“, kaže, „Erdogan ih je sam proglasio za pitanje preživljavanja. U biti se radi o tome hoće li birači potvrditi nov prezidijalan sistem – ili neće.“

Recesija

Od svog osnivanja 2001, Erdoganova partija AKP pobeđivala je na svim izborima. Između ostalog, i zato što je kredibilno obećavala bolju budućnost, privredni rast i povećanje životnog standarda. Od prošle godine, on kao predsednik ima nova dalekosežna ovlašćenja.

Ali, sada se Turska, prvi put posle dugog perioda, nalazi u recesiji. Vrednost valute je pala. Povećavaju se inflacija, broj nezaposlenih i cene. Da bi prisilila tržište da smanji cene, vlada je otvorila sopstvene prodajne štandove. Sada u mnogim mestima ljudi čekaju u dugim redovima da kupe povrće koje subvencioniše država.

Istanbul – najvažniji politički trofej

Sve to bi moglo da pokvari Erdoganove izborne rezultate. Partija, kao i na parlamentarnim izborima 2018, nastupa u savezu sa ultranacionalističkom MHP. U mnogim mestima će ostati najjača, no u prestižnim metropolama mora računati sa gubicima.

U glavnom gradu Ankari, prema anketama, trenutno vodi kandidat najveće opozicione stranke CHP Mansur Javaš. I u Antaliji, Adani, Mersinu i možda čak i u Bursi, opozicija bi mogla da preuzme gradsku vlast. Izmir na zapadnoj obali je ionako uporište CHP.

Što se tiče Istanbula, ankete daju laku prednost kandidatu AKP Binaliju Jildirimu, no trka će biti vrlo izjednačena. Ekonomska metropola sa 15 miliona stanovnika važi kao bitan politički trofej. Onaj ko osvoji Istanbul, osvojio je Tursku – to i Erdogan stalno naglašava.

„Gubitak Istanbula bi bio politički zemljotres“

Nedelju dana pred izbore, predsednik je tu održao jednu od svojih najvećih manifestacija. Na ogromnim monitorima je prezentirao tekovine i velike projekte: bolnice, trase metroa, stambena naselja, biblioteke, sportske sale, škole, mostove, novi istanbulski aerodrom. „Radimo naporno i malo spavamo“, rekao je Erdogan svojim pristalicama. Mnogi su na čelu nosili trake sa njegovim imenom.

„Erdogan je tesno povezan sa Istanbulom. Tu je počela njegova karijera. Ako njegova AKP tu bude poražena, to će značiti politički zemljotres“, kaže novinar Ismail Sajmaz: „Čak i kada bi izgubila samo neke gradske opštine, kao što su Uskudar ili Bejoglu, AKP bi bila ozbiljno uzdrmana“.

Spekulacije o novim izborima

Ako opozicija pobedi u Ankari i Istanbulu, dodaje Sajmaz, u Turskoj će uskoro da se razviju diskusije o novim izborima. Već nedeljama se govorka o novoj stranci koju predvode nekadašnji saborci Erdogana kao što su bivši predsednik Abdulah Gul bivši premijer Ahmet Davutoglu.

Mladi Redžep Tajip Erdogan ne želi da razmišlja o takvim scenarijima. Ali i on u svojoj četvrti u Goldžuku sluša mnogo žalbi zbog loše situacije u zemlji. „Previše mladih ljudi je nezaposleno, a malim privrednicima je teško“, žali se vlasnik jedne čajdžinice: „Ništa ne ide kako treba. Baš ništa.“

Kada postane sreski načelnik, počeće da rešava probleme – bar u Goldžuku, kaže Erdogan. No, još nije sigurno da će stupiti na funkciju „Muhtara“. Ima i dva protivkandidata. Tek na dan izbora će se pokazati da li je ime ono što će predstavljati odlučujuću razliku – i za oba Redžepa Tajipa Erdogana.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android