Premijer Albanije Edi Rama je ponosan na to da je njegova zemlja u utorak (6.12.2022) domaćin samita Evropskog unije i Zapadnog Balkana: „Albanija će dočekati najvažniji događaj u istoriji svojih međunarodnih odnosa. To je nesumnjivo dostignuće“, hvali Rama samog sebe u virtuelnom razgovoru sa novinarima i građanima. On dodaje da je to rezultat uspešne spoljne i unutrašnje politike njegove vlade.

Činjenica je da Albanija uživa spoljnopolitički ugled u EU. To je potkrepio i predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer prilikom posete Albaniji 1. i 2. decembra. U albanskom parlamentu je u svom govoru nazvao malu balkansku zemlju „čvrstim i pouzdanim partnerom“. Kao članica NATO-a i OEBS-a i kao nestalni član Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zemlja se prema rečima predsednika Nemačke „odavno dokazala na međunarodnom planu kao zrela demokratija“.

U leto 2022 Albanija je zajedno sa Severnom Makedonijom dobila zeleno svetlo za početak pristupnih razgovora sa Evropskom unijom. Ipak, ljudi u Albaniji znaju da će to potrajati. „Albanci ne veruju da će reforme koje zahteva EU biti brzo sprovedene pa individualno traže način da se dokopaju Evropske unije“, kaže albanska politička anatičarka Edljira Đoni imajući u vidu da se od Albanije traži suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije. Zato se brojni mladi Albanci odlučuju da odu u Evropsku uniju.

Novi posao u Frajburgu

I Ljedjana Daci je odlučila da ode. Za 3. januar nove godine kupila je kartu u jednom pravcu za Nemačku. Laborantkinja je dobila posao u državnoj bolnici u Frajburgu. „Srećna sam, ali i pomalo zabrinuta zbog toga šta me čeka“, kaže ona. I ona i njen partner Bljedi Voco, koji radi kao montažer za privatnu televiziju u Tirani, imaju plate koje su iznad trenutne prosečne plate u zemlji koja iznosi 510 evra. A pare su dovoljne samo da sastave kraj sa krajem.Zato su odlučili da se kao par isele u Nemačku i već dve godine uče nemački. Bljedi je položio i vozački ispit, da bi našao neki posao, ako u Nemačkoj ne bude odmah našao posao u struci.

Stručnjaci napuštaju zemlju

Prema godišnjim anketama koje se pod imenom Balkanski barometar sprovode u šest zemalja Balkana, čak 78 odsto mladih Albanki i Albanaca razmišljaju o odlasku iz zemlje. Time je ova zemlja sa tri miliona stanovnika na prvom mestu u regionu. Prema statističkim podacima Eurostata zemlje Evropske unije su tokom 2021. odobrile dozvolu boravka građanima Albanije u 55000 slučajeva.

Ali nisu svi dobili šansu da legalno uđu u Evropsku uniju. Brojni su Albanci koji ilegalno ulaze u EU i pokušavaju da ostanu na osnovu zahteva za politički azil. U 2021. Albanci su podneli 8000 zahteva za azil u EU. A 18.500 njih je vraćeno sa spoljnih granica Evropske unije. Skoro 22 odsto stanovništva u Albaniji živi ispod granice siromaštva – sa manje od 5,21 evro denevno.

Siromaštvo i rasipnički luksuz

Enkeljejda Anija poznaje to teško siromaštvo. Radi u jednoj međunarodnoj banci u Tirani i među kolegama svakog meseca skuplja novac da bi kupila životne namirnice za dve porodice koje žive u predgrađu albanskog glavnog grada. Upoznala ih je na dobrotvornoj priredbi svoje firme: „Nisam verovala sopstvenim očima kada sam ih prvi put posetila. Jedna porodica živi od invalidske penzije nepokretne majke. To je 100 evra mesečno. Oni žive u limenoj baraci bez grejanja, umesto stakla na prozorima su najloni. Ranije sam smatrala da je tako nešto u Albaniji nemoguće. Danas znam da to nije izuzetak“.

Enkeljejda Anija poznaje i drugo lice Albanije – bogataše koji se ne ustručavaju da za noć potroše 5000 evra po tiranskim barovima: „Čovek oseti nemoć, jer se zna da bez zaštite politike takvo bogatstvo nije moguće“.

Korupcija i organoizovani kriminal

U svakom izveštaju o napretku Evropska unija naglašava da Albanija mora da zauzda sveprisutnu korupciju i organizovani kriminal. „Međutim, ta borba se zbiva samo pod velikim pritiskom i retko dobrovoljno”, kaže politička analitičarka Edljira Đoni. Ona kaže da je šteta što su pristupni razgovori bili dugo blokirani zbog internih nesuglasica zemalja članica Evropske unije. Tako je prema njoj popustio pritisak na vladu Albanije da efikasno suzbije korupciju i organizovani kriminal. Đoni se nada da će se nakon početka pristupnih pregovora to promeniti.

Razjedinjena opozicija

Laborantkinaj Ljedjana Daci ne veruje da će se Albanija uskoro otarasiti korupcije: „Pre nekoliko godina sam se još uvek nadala, a sada verujem da se ništa neće promeniti, bez obzira ko je na vlasti”, kaže ona.

Stagnacija u Albaniji nema uzrok samo u vlasti već i u razjedinjenoj opoziciji, smatra Jonilja Godolje, koja radi na Institutu za demokratiju, medije i kulturu u Tirani. Pošto je 2021. bivšeg predsednika Albanije Saljija Berišu američka vlada proglasila nepoželjnom osobom zbog korupcije ovaj sedamdesetosmogodišnji političar se opet aktivirao „da bi spasio čast“. On se ogorčeno bori za lidersko mesto u Demokratskoj partiji koju je svojevremeno osnovao.

Za dan održavanja samita Beriša je najavio demonstracije u Tirani jer sebe vidi kao žrtvu zavere. Njega podržava još jedan bivši predsednik – Iljir Meta, kome je istekao mandat juna ove godine. On je na čelu novoosnovane Slobodarske partije. Beriša naglašava da protesti nisu usmereni protiv EU, već da želi liderima EU skrenuti pažnju na to da zemljom upravlja „korumpirana mafija“. „To nije protest albanskog stanovništva. Ljudi se više ne izlaze na ulice da se bune, već radije izaberu emigraciju. To je tihi protest Albanaca", kaže Godolje.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.