„Tim Nemačka i Kina u svakom slučaju dobro će sarađivati. Ogromne stope rasta biće nešto manje, ali privreda će i dalje biti u usponu“, kaže Ahim Haug, nemački analitičar. Haug nije jedini koji sa optimizmom gleda na perspektive dve zemlje. I ekonomista „Komerc banke“ Jerg Kremer već duže vreme mašta o novoj „osovini rasta Berlin – Peking“.

Nemačka je imala posebnu korist od kineskog privrednog rasta. Zahvaljujući programu subvenicja Kina je brzo prebrodila privrednu krizu i u prošloj godini ponovo je zabeležen privredni rast od oko 10 procenata. Od toga su koristi imale sve ključne industrije u Nemačkoj. Na primer, rasta u elektroindustriji od 12 procenata ne bi bilo bez mnogobrojnih porudžbina iz Kine. Što se automobilske industrije tiče, Folksvagen, BMW i Dajmler udvostručili su prodaju vozila u Kini. U hemijskoj industriji koristi su imali Bajer, BASF i Lankses, jer je Kina najveći kupac sintetičkih materijala i drugih hemijskih proizvoda.

Prvi partner van EU

Tokom krize saradnja dve zemlje postala je još tešnja. Prvi put Nemačka najviše uvozi iz Kine i ona je njen prvi trgovinski partner van EU. Za Kinu, Nemačka je najveći evropski investitor. Perpsektive ostaju dobre, jer se u Kini u martu usvaja novi petogodišnji plan. Cilj vlade u Pekingu je stabilan razvoj koji podrazumeva štednju energije i sirovina. Dakle, biće veća potražnja svega što ima veze sa zaštitom životne sredine.

Ahim Haug kaže: "Kina predstavlja ogromno tržište za tu vrstu proizvoda, a nemački proizvođači prvi su u svetu na tom polju. Osim toga, planira se poboljšanje saobraćajne mreže u gradovima, gradiće se nove brze pruge, rekonstruisati aerodromi. Sve to pruža priliku za saradnju i izvoz. Naime, namera Kine je da više ne bude zemlja niskih nadnica, nego da postane zemlja visoke tehnologije. Prilikom takvog restruktuiranja privrede neophodno je ulagati i u savršeniju opremu. A takvu opremu mogu da isporuče nemačka preduzeća“.

I dalje ima mesta

Haug smatra da i posle 20 godina još ima mesta za nemačke investitore na kineskom tržištu i kaže: „Mora se samo pronaći niša u kojoj još nije jaka konkurencija ili koja se tek pojavljuje. Recimo, do sada u Kini nije bilo razvijeno tržište skupe potrošačke robe i tu se tek otvaraju nove mogućnosti“.

Naime, na osnovu novog petogodišnjeg plana privreda koja je bila orijentisana uglavnom na izvoz i investicije trebalo bi više da se osloni na unutrašnju potražnju i potrošnju. Sve više Kineza interesuje se za skuplje proizvode za široku potrošnju „Made in Germany“. Već danas četiri od pet luksuznih automobila u Kini su iz nemačkih fabrika. Stručnjaci procenjuju da će se do 2015. godine udvostručiti prodaja luksuznih automobila na 600 hiljada godišnje. Zato ne čudi što BMW, Dajmler i Audi planiraju značajno povećanje kapaciteta u Kini.

Međutim, kritičari opominju da automobilska industrija postaje suviše zavisna od kineskog tržišta. Tako je vest iz Pekinga da će glavni grad Kine iduće godine dozvoliti registraciju upola manjeg broja vozila nego u 2010. dovela do drastičnog pada vrednosti akcija nemačkih proizvođača.

Istraživački centri

Međutim, Haug smatra da je reakcija tržišta bila preterana… „jer će sve više rasti prodaja u manjim kineskim gradovima, dakle u onima gde su prosečni prihodi manji. To je novo tržište koje pruža nove mogućnosti“.

I Kristof Remer iz Instituta za nemačku privredu u Kelnu smatra da je dobra orijentacija na izvoz u Kinu: "Preduzeća su uvek spremna da tragaju za novim tržištima. Snažnija međunarodna povezanost u globalnoj privredi neizbežno vodi i većoj međuzavisnosti“.

Remer procenjuje da će značaj kineskog tržišta za nemačku privredu još rasti. U međuvremenu je Kina postala i jedan od centara istraživanja i samo Simens tamo ima 13 istraživačkih centara. Kina tako dolazi do visoke tehnologije, ali od toga mogu imati koristi i Nemci, smatra Ahim Haug: „Uvek je važno prilagoditi se lokalnom tržištu. To je do sada bilo i glavno polje delovanja takvih istraživačkih i razvojnih centara. Oni ispituju kako nemačke proizvode prilagoditi domaćem tržištu kako bi bili jednostavniji i jevtiniji. S druge strane, inovacije iz Kine nalaze put do zapadnog tržišta i od toga mogu imati koristi i nemačka preduzeća. Naime, ako su ti proizvodi jednostavniji i fleksibilniji dobro će se prodavati i ovde“, kaže Ahim Haug.

Autori: D. Žang/N. Briski

Odg. urednica: I. Ivanović