"Evropska unija očigledno jače nego do sada želi da se usredredi na svoje korene. U proteklih 18 meseci jako se mučila sa Rusijom zbog krize u Ukrajini. Pri tome mnogo pažnje na stvarne kandidate za članstvo sa Balkana nije obraćala", primećuje financijski internet portal Finanzen.net napominjući kako sada novi tim Komisije EU želi jače da se angažuje u regionu u kojem zaista ima moć - pre svega na Balkanu.

"Italijanska visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Federika Mogerini, i EU komesar za proširenje, Johanes Han, iz Austrije, žele to područje da plasiraju na sam vrh svoje agende", piše Finanzen.net, osvrćući se na nedavnu posetu ovih političara Bosni i Hercegovini.

"Prepreke, s kojima je Brisel suočen u tim državama, prilično su velike: ekonomska stagnacija, teška korupcija i uplitanje Rusije. S obzirom na to su mnoge EU zemlje skeptične zbog novog proširenja, a i sama Komisija EU isključuje proširenje u narednih pet godina. Ipak mnogi posmatrači smatraju da EU može da povuče poluge, koje bi Balkan promenile na način na koji to u Ukrajini nije moguće. Sposobnosti Mogerini i Hana, taj uticaj i da sprovedu odlučiće o tome, hoće li nakon odlaska sa funkcije 2019. iza sebe ostaviti zasejano polje", navodi se dalje u tekstu.

Jače forsiranje za ulazak zemalja Balkana u EU

U članku se obrazlaže kako da je različita situacija među zemljama Zapadnog Balkana u domenu napretka na putu ka EU i podsjeća na to da su Hrvatska i Slovenija već članice Unije, da su Srbija i Crna Gora započele pristupne pregovore. Albanija i Makedonija imaju kandidatski status. Dok se Bosna i Hercegovina ne pokreće sa mesta. A Kosovo je tek načinilo prve važne korake na putu ka EU. "Sve zemlje Balkana makar imaju jasne izglede za članstvo u EU. To zasigurno ne važi za Ukrajinu i Gruziju. Unutar Evropske unije ostaje velika podrška tome da se jače forsira članstvo balkanskih zemalja – uprkos problemima koji tamo vladaju, poput velike nezaposlenosti, slabih pravosudnih sistema i raširenoj korupciji. Za potencijalne buduće članice Evropske unije - Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Makedoniju i Srbiju, Brisel je čvrsto planirao čak četiri milijarde evra za regularne programe, kredite i druge pomoći do 2020. godine. Kakvi god da su problemi sa proširenjem Unije, postoji širok konsenzus unutar Evrope o tome da Balkan ima budućnost u evropskoj zajednici država."

Finanzen.net, međutim, upozorava i na opasnost od toga da bi Rusija mogla da ometa put tih zemalja prema Evropskoj uniji, jer kako se navodi, pojedini posmatrači upućuju na stare kulturološke i političke veze Moskve sa Balkanom i na rusku energetsku politiku. "Ali u ovom trenutku Moskva je više povremena prepreka nego moćna uticajna sila. 'Na Balkanu, EU može da pokrene stvari i niko drugi joj ne može osporiti tu ulogu', pojasnio je jedan visokopozicionirani EU zvaničnik", piše portal Finanzen.net.

"Titove naočare" u bioskopima

Povodom početka prikazivanja dokumentarnog filma "Titove naočare" u nemačkim bioskopima, Frankfurter rundšau donosi članak o tom dokumentarnom filmskom ostvarenju, koji je zasnovan na knjizi Adriane Altaras, autorke rođene u Zagrebu u jednoj jevrejskoj porodici, koja danas živi u Nemačkoj. "'Svaka porodica ima isto toliko legendi koliko i tajni. Legende se uvek iznova pričaju, dok tajne ostaju sakrivene', priča Altaras na početku filma. Njen radoznali pogled i oko kamere te tajne sada otkrivaju. Altaras je glumica i režiser, u međuvremenu i književnica, koja živi i radi u Berlinu. Rođena je 1960. u Zagrebu; kad je imala četiri godine roditelji su napustili tadašnju Jugoslaviju. Otac, koji je do tad bio šef bolnice, pao je u nemilost režima. Došavši u Nemačku, u Gisen, roditelji su se angažovali u jevrejskoj zajednici, otac je postao priznati radiolog. Majka je radila kao arhitekta u gradskoj upravi, a ćerka je isprva odrastala kod tetke u Italiji. Kada su je roditelji poveli sa sobom, Adrianu su odmah poslali u internat u Marburg.

Za potrebe snimanja filma ona sluša priče o tome šta je od svakodnevice njenih 'vikend-roditelja' propustila. Ovo je posebna vrsta road-filma, koji promoviše rediteljka Regina Šiling. Protagonistkinja i lokacije su stvarne. Adriana Altaras svoje putovanje započinje na poslednjem prebivalištu svojih roditelja i putuje preko Italije do Hrvatske. Ono što pri tome saznaje više je ne može iznenaditi. Jer njena knjiga 'Titove naočare' predstavlja kostur filma, stare fotografije i stari video-snimci ga ukrašavaju, a moderna kamera dodaje boje i atmosferu. Film nije ništa drugo nego životna priča, koja je u 20. veku u Evropi oblikovana ratnim dešavanjima i tadašnjom ideologijom. Ko je do juče bio junak, sutradan je mogao biti odbačen. Jevreji su kao komunisti živeli pod dvostrukim opterećenjem", podseća Frankfurter rundšau.

U članku naslova "Pokušaj oslobađanja od porodičnih duhova", list Velt takođe se osvrće na temu o ovog dokumentarnog filma. "Roditelji su preminuli i ostavili brdo dokumenata, na koje Adriana Altaras isprva izrazito zlovoljno reaguje. Ali ipak odlučuje da se suoči sa duhovima prošlosti i piše jednu subjektivnu, veoma živahnu, nemirnu i komičnu knjigu o 'priči njene naporne familije', o jevrejskoj porodici iz Jugoslavije, o majci koja je zajedno sa svojom sestrom preživela koncentracioni logor, o ocu koji se kao partizan borio za Tita i navodno mu popravio naočare koje predsednik Jugoslavije na kraju nije nosio. Altaras kreće na putovanje kako bi se oslobodila porodičnih duhova i to joj je barem donekle i pošlo za rukom: 'Kad sam posmatrala majku i tetku, koje su preživele logor, primetila sam koliko je toga uništeno i uvek sam pokušavala da im život učinim lepšim. Sada mogu da podnesem da to ne mogu da promenim. I prema drugim preživelim, doduše, gajim afinitet, ali se više ne osećam odgovornom da ispunim nešto, da nadoknadi ono što su izgubili. Sada se više brinem o deci i mužu, i to je najveća promena.', prenosi Velt.