Pre četiri veka bio je održan jedan sajam knjige u Frankfurtu, a u njegovom katalogu je najavljeno jedno veoma posebno izdanje: Sabrani pozorišni komadi britanskog autora koji se zvao Vilijam Šekspir.

To prvo zvanično izdanje je poznato pod imenom „First Folio“ (Prvi folijant). Nemački književni arhiv iz Marbaha u saradnji sa londonskim teatrom Gloub posvetio je tom jubileju jednu celu izložbu. Naziv „First Folio“ odnosio se na tadašnji format knjige – folijant. To je format sa velikim listovima od 40 centimetara.

Ovaj Šekspirov „Prvi folijant“ je ušao u istoriju. Pod naslovom "Komedije, istorije i tragedije gospodina Vilijama Šekspira", sadrži 36 pozorišnih komada. Štampano je oko 750 primeraka od kojih su sačuvana još 234. Šest su u privatnom vlasništvu, a jedan primerk je na aukciji oktobra 2020. promenio vlasnika za skoro 10 miliona dolara.

Doduše, Šekspir (1564- 1616) je bio uspešan i poznat za života, ali će tek posle smrti, sa širenjem njegovih štampanih dela po svetu postati književna legenda.

Šekspirovi pozorišni komadi obuhvaćeni tim prvim izdanjem su uz nešto zakašnjenja štampani 1623. Pre toga su štampane samo pojedinačna dela. Da nije bilo ovog „Prvog folijanta“ verovatno bi neka Šekspirova dela bila zagubljena. Njihovo okupljanje u jednu veliku knjigu sačuvala su ih od zuba vremena. I četiri veka posle tog izdanja Šekspir spada u najčešće izvođene autore u pozorištima širom sveta.

Šekspir je pisao o ljubavi, smrti i – ratu

Direktorka Književnog arhiva Sandra Rihter kaže da je tadašnje izdanje bilo „izdavački veliki poduhvat“. Folijant je veoma rano pokazao „sliku pesnika od svetskog ranga“, kaže se u saopštenju za medije Književnog arhiva u kojem je izložba.

Šekspirovo delo bavi se velikim pitanjima koja zaokupljaju čovečanstvo hiljadama godina: Zašto moramo umreti – i za šta vredi živeti? Šta je to ljubav? Šta se dešava sa čovekom u ratu? „Hamlet“, „San letnje noći“ , „Troil i Kresida“ – da navedemo samo tri komada – zaokupljeni su tim ljudskim strahovima i čežnjama. Bezbroj puta su od njih napravljeni filmovi i izvode ih na binama celog sveta.

Sabine Rihter smatra da Šekspir ima ljudima puno toga da kaže u vremenima kao što je naše – rat u Evropi, pandemija, energetska kriza. „Pakao je prazan, svi đavoli su ovde“, tako kaže Šekspir u „Buri“, a to se može odnositi i na sadašnjost. „Borimo se sa mnogim nadljudskim izazovima, i nije jasno kako da ih savladamo. Ali jedno je jasno: Šekspir je sa svojim uvidom u politiku i društvo – naš savremenik“.

Šta možemo da naučimo od Šekspira?

Gregori Doren je do aprila ove godine bio umetnički diretor “Kraljevske šekspirovske trupe” (Royal Shakespeare Company). On kaže da nam taj savremenik može dati nadu: „U Magbetu, grandioznom komadu koji bi bio izgubljen da njegove glumačke kolege Hemings i Kondel nisu priredili „Prvi folijant“, figura Ros opisuje stanje našeg sveta veoma tačno: kao "mesto gde se veliki bol pojavljuje kao svakodnevna strast“. Prema Dorenu to ne zvuči ohrabrujuće, ali Ros se ipak nada: „Naime, u najgorem slučaju skončaće sa stvarima, a u najboljem će se popeti sa njima opet tamo gde su bile pre`“.

A u Magbetu se radi o diktatoru željnom moći, koji zemlji donosi rat i nasilje, a na kraju postaje žrtva svoje sopstvene žudnje za vlašću. Komad koji vredi ponovo pogledati i pročitati upravo godine 2022.

Izložba „Vilijeva knjiga“ o objavljivanju „Prvog folijanta“ otvaorena je 12. oktobra u Književnom arhivu Marbah.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.