Ono što su im o prošlim vremenima govorile majke, očevi, dede i bake, mladi iz Mostara, Zrenjanina, Skoplja i Banjaluke odlučili su da zabeleže i iskažu. Uz pomoć dramaturga iz pozorišta mladih u ta četiri grada, svoja iskustva pretočili su u predstavu „Neizgovorene misli“. Nju je do sada, u Banjaluci, Mostaru, Zrenjaninu, Nišu, Skoplju i Šidu, videlo više od 2.000 ljudi

To je jedan od 34 projekta iz regiona, odnosno jedan od šest projekata u BiH, u okviru programa „Povezivanje mladih Zapadnog Balkana“ Regionalnog ureda za saradnju mladih (RYCO).

„Mi pričamo o generaciji koja nije direktno učestvovala u ratnim sukobima. To je generacija koja je nasledila – ili genetski ili iz kuće – nekakvo predubeđenje, nekakve predrasude koje nose sa sobom. Ovo je bila dobra prilika da na nečemu što je već iza nas – jer definitivno ne možemo da menjamo prošlost – sagledamo nešto što nam je zajednička budućnost“, kaže za DW Novica Bogdanović, umetnički direktor DIS, pozorišta mladih iz Banjaluke.

Mnogo rečeno kroz “Neizgovorene misli”

Kroz „Neizgovorene misli“, kako kaže, „probali smo da nađemo zajedničke tačke, neke stvari koje su svima nama ili prihvatljive ili neprihvatljive – da bismo krenuli dalje“. To je, dodaje, bio dobar povod da se priča o toleranciji, o međusobnom razumevanju i o kulturi mira. „To su generacije koje nisu imale direktnog učešća u ratu, ali mogli bi da nauče šta je mir i kako ga očuvati“, kaže Bogdanović.

Mladi iz BiH, Hrvatske, Srbije i Crne Gore tokom ove godine su se družili i u Širokom Brijegu, zajedno uživali i stvarali u lepotama Parka prirode Blidinje. „EKO ZH“ – Udruženje mladih za razvoj, okolinu i kulturu iz Širokog Brijega, prema rečima člana tog udruženja Davida Naletilića, odlučila je da, upravo na Blidinju, organizuje likovnu koloniju za studente iz četiri susedne zemlje.

Studenti likovnih akademija prolazili su edukativne programe i uporedo intenzivno radili na izradi umetničkih djela koja su, nakon izložbi u BiH i Crnoj Gori, plasirana na humanitarnim aukcijama. Tako dobijena sredstva poklonjena su organizacijama koje se brinu za mlade s poteškoćama u razvoju.

„Sve u svemu, mislim da je najbitniji rezultat čitavog projekta bio upravo to umrežavanje i putovanje mladih ljudi u BiH, a i u Crnu Goru“, kaže Naletilić za DW dodajući da dosta mladih iz regiona nije imalo priliku da poseti okolne zemlje, a takva prilika pružena im je upravo kroz RYCO-projekat.

Primarna nota u projektu, dodaje, „bio je obrazovni pristup – dosta se govorilo o identitetu, o razvoju onih osobina koje su bitne, poput profesije ili sopstvenih veština, dok se racionalno razgovaralo i o nacionalnim i etničkim identitetima.“

Predrasude i tolerancija

Mladi iz regiona družili su se i jedni o drugima učili i u Tešnju, i u Sarajevu. Tako se tešanjska gimnazija „Musa Ćazim Ćatić“ odlučila na projekat razmene učenika sa gimnazijom „Svetozar Marković“ iz Niša.

„Naše aktivnosti bile su usmerene na to da se učenici druže, da kroz aktivnosti i ulaske u domove drugih učenika zapravo spoznaju da su njihovi snovi, problemi, tinejdžerske zaokupljenosti – iste. Oni su vršnjaci, oni svi prolaze kroz iste probleme, iste diskusije i predrasude. A nama je upravo bio cilj da oni te predrasude prevaziđu“, kaže Adela Ibraković, profesorka engleskog jezika i koordinatorka projekta gimnazije iz Tešnja.

Dve reči koje često koristi opisujući zajedničke aktivnosti gimnazijalaca iz Niša i Tešnja su „predrasude“ i „tolerancija“.

„Svi smo mi puni predrasuda, što je normalno. A zahvaljujući ovom projektu, učenici su sami pokušali da prevaziđu neke predrasude koje su možda poneli od kuće, od svojih roditelja, ili što im je nekako nametnuto nemilim događajima koji su se desili. Uz pomoć ovog projekta oni su to uspeli da prevaziđu: bili su na radionicama na kojima su razvijali toleranciju jedni prema drugima, kako da upoznaju jedni druge“, kaže Ibraković. Ona kaže da se nada da su naučili da se mišljenja ne mogu formirati tek tako, na osnovu tuđeg mišljenja, „već samo kroz ličnim upoznavanjem i zajedničkim druženjem i radom u timovima“.

Ona naglašava da su upravo u cilju rušenja predrasuda gimnazijalci iz Niša i Tešnja boravili u posetama jedni drugima, upoznavali se s kulturno-istorijskim obeležjima i tradicijom tih krajeva, gradeći čvrsta prijateljstva, kao dokaz da je istinska, čvrsta tolerancija moguća.

RYCO – mehanizam za pomirenje

Povezivanje mladih ljudi, izgradnja razumevanja, tolerancije, prijateljstava... Upravo to je cilj Regionalnog ureda za saradnju mladih (RYCO). On je osnovan na Samitu o Zapadnom Balkanu održanom u Parizu u julu 2016. godine. Osnovale su ga vlade Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije, uz podršku EU, s ciljem „promovisanja duha pomirenja i saradnje među mladima u regionu“.

„Ono što je prioritet rada naše kancelarije je upravo prilika koju želimo da damo mladim ljudima da se povežu, da im damo priliku da više uče jedni o drugima, da ono što su predrasude i stereotipi koje imaju jedni o drugima prevaziđu tako što se druže, sarađuju, da razvijaju zajedničke programe i projekte“, objašnjava Đuro Blanuša, generalni sekretar RYCO.

RYCO je, dodaje, „jedan od mehanizama za pomirenje u regionu. Mi činimo sve što možemo, ne samo da povežemo mlade, već da povežemo zajednice i ljude u tom regionu na najbolji mogući način“.

Dosadašnji projekti, smatra, pokazali su se kao uspešni, pa bi krajem ove godine trebalo da bude raspisan konkurs za nove projekte povezivanja mladih Zapadnog Balkana.

S mladima u EU

„Ovo je samo početak našeg rada. Mi smo veoma ambiciozna organizacija koja veruje u bolju perspektivu regiona. Koja želi da uloži u mlade i da pita mlade kakve to politike oni žele“, naglašava Blanuša.

Projekti koje provodi RYCO uživaju punu podršku Evropske unije. U tom smislu, zamenik šefa Delegacije EU u BiH Kaldun Sino ističe da je politika EU u regionu, kao i u BiH, „politika povezivanja u najširem mogućem smislu“. „Ne radi se samo o mostovima, putevima i železnici, radi se i o vezama između ljudi“, naglašava Sino, dodajući da je upravo to ono što Regionalni ured za saradnju mladih radi.

„Tu se zapravo radi o povezivanju mladih, tako da studenti iz BiH upoznaju mlade ljude iz regiona, bilo u BiH, bilo na drugim mestima u regionu“, kaže Sino i zaključuje: „Na kraju krajeva, te nove generacije će voditi BiH i uvesti je u EU. Mi od njih imamo velika očekivanja. Ali istovremeno moramo i da im pružimo sredstva kako bi bili u stanju da to postignu. RYCO je jedan od načina da im to pružimo“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android