Tek nedavno je šef laburista Džeremi Korbin stao je iza zahteva o održavanju novog referenduma o Bregzitu – i to posle dugog oklevanja. Jer, Korbin bi više voleo da britanski parlament podrži alternativni plan njegove Laburističke stranke o izlasku iz EU. Samo u slučaju da se to ne dogodi, lider opozicije je za to da Britanci ponovo glasaju.

Ali nedugo nakon što je Korbin spomenuo mogućnost novog referenduma, veliki broj laburističkih poslanika ustao je protiv šefa stranke. Između šezdeset i sedamdeset poslanika striktno je protiv novog referenduma o izlasku Velike Britanije iz EU, kazala je laburistička poslanica Kerolajn Flint.

I stručnjak za finansijska pitanja Laburista Džon Mekdonel je naglasio da je njegova stranka prinuđena da razmišlja o novom referendumu o Bregzitu samo zbog ponašanja britanske premijerke Tereze Mej. Mej odugovlači i igra na vreme, izjavio je Mekdonel za Skaj njuz.

Odlaganje Bregzita na vidiku?

Velika Britanija bi zapravo 29. marta trebalo da istupi iz EU, nakon 45 godina. Ali sa Briselom još uvek nema brakorazvodnog ugovora s obzirom da dosadašnji rezultati pregovora Tereze Mej i EU nisu naišli na podršku britanskog parlamenta.

Sama premijerka nedavno se založila za odlaganje Bregzita kako bi se pronašlo rešenje i izbegao haotičan izlazak iz EU. Mej sada želi da Donji dom parlamenta do 12. marta glasa o sporazumu sa EU, kao i o „kraćem i ograničenom“ odlaganju Bregzita. Na prvom glasanju u januaru doživela je veliki poraz.

Novi zahtevi Torijevaca za „bekstop“

Planovi britanske premijerke međutim i dalje nailaze na protivljenje u redovima sopstvene stranke. Ministar trgovine Lijam Foks je protiv dužeg odlaganja Bregzita. U intervjuu za BBC, Foks kao argument navodi izbore za Evropski parlament, koji se održavaju krajem maja. Ukoliko su Britanci tada još uvek u EU, i oni bi morali da glasaju.

Više poslanika iz redova Torijevaca uz to je iznelo nove zahteve. Kako je pisao Sandej tajms, tri nova zahteva pre svega se odnose na reviziju „bekstopa“, dakle na sporno granično rešenje između Republike Irske i Severne Irske koja je deo Ujedinjenog Kraljevstva. To pravilo predviđa da ne sme biti tvrde irsko-irske granice.

Tvrdi konzervativci kao i severnoirska protestantska stranka DUP protive se ovakvom pravilu jer vide mogućnost da Severna Irska ostane bliža Irskoj nego Britanskom ostrvu. Ukoliko bi premijerka uspela da u Briselu isposluje dodatne ustupke, mnogi torijevci kao i DUP bi je podržali u parlamentu.

Glavni pregovorač EU Mišel Barnije nedavno je spomenuo mogućnost većih ustupaka kada je reč o tom pitanju. EU je spremna „da pruži dalje garancije, osiguranja i pojašnjenja da će bekstop biti samo privremeno rešenje“, kazao je Barnije za list Velt. EU se, međutim, protivi većoj izmeni ugovora o Bregzitu.

U diskusiju o Bregzitu uključio se i predsednik nemačkog Bundestaga Volfgang Šojble. On međutim smatra da je ostanak Velike Britanije u EU sve izvesniji. „Verujem da Velika Britanija ili neće napustiti EU ili će se jednom ponovo u nju vratiti“, kazao je Šojble u intervjuu za medijsku grupu Funke i dodao najnovija dešavanja potvrđuju to njegovo uverenje.

br (afp, dpa, rtr)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android