Skoro tri godine je Kristof Johajm-Virc proveo u Beogradu i sada je ovaj 58-godišnji Nemac ponovo kod kuće, u Dortmundu. Zapravo radi u obližnjem okrugu Merkišer krajs, gde vodi stručnu službu zaduženu za katastar i geodetski menadžment. U Srbiji je po nalogu nemačkog Ministarstva za saradnju imao da pomogne u jačanju komunalnog menadžmenta i usklađivanju propisa s evropskim. Lokalni privredni portal business-on.de prenosi iskustva Johajm-Virca iz Beograda:

Taj portal kao „kuriozitet“ navodi da je 80 odsto parcela u Srbiji u državnom vlasništvu, ali su kuće na njima privatna svojina. To ne odgovara strukturama u EU: „Svaki građanin EU bi morao da ima mogućnost da kupi zemljište u Srbiji. Tržište parcela mora biti slobodno, inače zemlja ne može da pristupi Evropskoj uniji“, kaže Johajm-Virc.

Portal piše da tržište nekretnina u Srbiji nije bilo transparentno poput onog u Nemačkoj. Zato su nemački i drugi stručnjaci savetovali kolege u Srbiji pri uspostavljanju baze podataka u kojima bi bili kupoprodajni ugovori za nekretnine. „Za te potrebe je pregledano 160.000 kupoprodajnih ugovora koji su sada u bazi podataka. Svi se mogu pogledati na internetu – razume se, uz strogo vođenje računa o zaštiti podataka. To je za Srbiju bilo revolucionarno“, kaže ovaj stručnjak.

Beograd opisuje kao grad u kojem kvadratni metar nekretnine obično staje između dve i tri hiljade evra, te kao popularnu parti-destinaciju koju Evropljani posećuju preko vikenda. Kristof Johajm-Virc priča i o sopstvenom iskustvu u Beogradu: „Kada smo iznajmljivali stan u centru grada, gazda je najpre tražio 1.150 evra mesečno. Onda smo se dogovorili za 600 evra. To u Nemačkoj sigurno ne bi prošlo.“

Sjajna je zemlja ta Srbija, kaže ovaj Dortmunđanin. A na pitanje šta mu je najviše smetalo, kaže: „U Srbiji se mnogo puši, baš mnogo. I u kancelariji su osim mene sve bili pušači. Nije baš lepo kad se u restoranima dimi.“ No to nije ništa u odnosu na „božanstvene krajolike“ koje ima Srbija. A Johajm-Virc i njegova žena su strastveni vozači mauntin-bajka. Jednom su šest dana vozili do Crne Gore.

Značaj Srbije za Austriju

Portal bečkog nedeljnika News prenosi da je austrijski šef diplomatije Sebastijan Kurc u poseti Beogradu izjavio da će s ulaskom Srbije u EU „stvari teći brzo“. Portal piše: „Već dugo je Austrija energični zagovarač brzog pristupanja Srbije EU. Bez uplitanja Beča pregovori sa Srbijom prošlog decembra svakako ne bi bili ni otvoreni. Politički su stvari, dakle, jasne. Ali kakav bi efekat srpski ulazak u EU imao po austrijsku privredu?“, pita se News.

Do sada se proširenje EU na južnu i istočnu Evropu pokazalo profitabilnim za austrijske privrednike, potvrđuje Kristijan Mandl iz Privredne komore. Prema jednoj računici je otvaranje EU prema istoku Austriji do sada donelo 36,7 milijardi evra i 130.000 radnih mesta. „Pristup Srbije, u koju austrijski privrednici već sada godišnje izvoze robe u vrednosti od pola milijarde evra, još bi poboljšao bilans nestankom carina i graničnih kontrola“, analizira News.

Već sada je, navodi se u tekstu, Austrija najveći investitor u Srbiji s obimom investicija od 2,9 milijardi evra. Predstavnici privrede priželjkuju brz ulazak Srbije u EU kako bi kroz veću pravnu sigurnost i političku stabilnost te investicije bile još sigurnije.

U analizi se postavlja i pitanje da li bi ulaskom Srbije u EU došlo do masovnog odlaska srpskih radnika u Austriju? Kristijan Mandl iz Privredne komore ne računa s tim jer će, kaže, sasvim sigurno postojati „prelazni period“ tokom kojeg srpski radnici neće smeti da slobodno rade širom EU. Takođe, u ranijim slučajevima proširenja EU pokazalo se da nema „masovnih navala“ na austrijsko tržište rada.

No stručnjaci s kojima je razgovarao News nisu baš poput svog ministra Kurca uvereni da će Srbija ekspresno ući u EU. Mandl ukazuje pre svega na probleme u oblastima pravosuđa, pravne države i borbe protiv korupcije – tu postoje krupni deficiti što potvrđuje i poslednji izveštaj EU o napretku. Dodaje da naravno mora biti nađeno „trajno rešenje“ u odnosima Srbije i Kosova.