Retko kada je ishod izbora u Ukrajini delovao tako neizvesno. Ovo su prvi redovni izbori šefa države posle prevremenih izbora od maja 2014, koji su raspisani zato što je tadašnji predsednik Viktor Janukovič napustio zemlju. Tada je pobedio biznismen Petro Porošenko koji se na iznenađenje mnogih upustio u politiku. Sada mu neće biti lako da zadrži funkciju.

Troje favorita sa najboljim šansama

Oko 36 miliona građana sa pravom glasa u nedelju može da bira između čak 38 kandidata, od kojih većina nema nikakve šanse. Prema anketama, kao glavni favorit važi omiljeni televizijski komičar Volodimir Zelenski – za njega bi glasalo između 20 i 30 odsto birača. On ima značajnu prednost u odnosu na Porošenka i bivšu premijerku Juliju Timošenko – njih dvoje imaju naklonost od po 17 odsto birača.

Zelenski je poznat po više satiričnih emisija i seriji „Služim narodu“ u kojoj glumi nastavnika koji postaje predsednik. Upravo ovih dana je počelo prikazivanje trećeg serijala. Zelenski profitira od svog imidža nove političke ličnosti i omiljen je među mladim biračima.

Porošenko i Timošenkova, s druge strane, važe za predstavnike starog političkog sistema na koji se gleda sa skepsom. Zelenski zadovoljava potrebu za novim licima i očekivanje da se pojavi neka vrsta izbavitelja koji bi trebalo da reši mnoge probleme države.

Aktuelni predsednik je za mnoge neomiljen, pa i omražen. Porošenko je uzdrman zbog novih otkrića o korupciji u državnoj industriji oružja. Njegovi spoljnopolitički uspesi, kao što je liberalizacija viznog režima sa EU, nisu mogli da smanje razočaranje zbog rasta cena i nepotizma.

Pobeda Zelenskog nije sigurna. Njegov birački potencijal kao da je ograničen na istočnu i južnu Ukrajinu. Osim toga, kritičari ga optužuju da je marioneta u rukama oligarha Ihora Kolomojskog. Obojica to poriču, ali su poslovno povezani. Kolomojski vodi neku vrstu lične bore sa Porošenkom zbog ranijih sukoba, na primer, u bankarskom sektoru. Naposletku, i Zelenski jako polarizuje i važi kao proruski orijentisan, što bi moglo da zastraši birače u zapadnoj Ukrajini.

Teme koje određuju predizbornu kampanju

Porošenko apeluje pre svega na patriotski orijentisane Ukrajince. On se postavlja kao glavni zapovednik u ratu protiv proruskih separatista u Istočnoj Ukrajini i svoje najvažnije takmace optužuje da su peta kolona Moskve. On polaže na svoje spoljnopolitičke uspehe i hoće dalje okretanje Ukrajine od Rusije i povezivanje sa Zapadom.

Timošenkova je okrenuta pre svega unutrašnjoj politici, zaziva novi početak i hoće da promeni Ustav u korist čisto parlamentarne demokratije. Obećanjem da će smanjiti cene gasa za domaćinstva želi da osvoji glasove siromašnijih slojeva birača. I ona hoće da uvede Ukrajinu u EU i NATO.

Zelenski u svom izbornom programu najčešče ostaje pri smelim obećanjima sa populističkim prizvukom. Hoće da uvede pre svega više direktne demokratije putem referenduma i gura prst u ranu koja se sastoji od korupcije, malih plata i penzija te sve veće radne emigracije.

Ranije je na izbore u Ukrajini često padala senka optužbi za falsifikovanje ili manipulacije. To je 2004. godine dovelo do „narandžaste revolucije“. O poslednjim izborima su posmatrači OEBS rekli da su bili uglavnom fer, ali sada ima mnogo upozorenja na manipulacije. U jednom izveštaju te organizacije se kaže da postoje „mnoge optužbe zbog kupovine glasova u čitavoj zemlji“.

Zbog toga raste značaj anketa koje se vrše dok birači napuštaju glasačka mesta. Najvažnije takve ankete vrše dva vodeća instituta za ispitivanje javnog mnjenja, koja uglavnom finansiraju SAD i EU.

Izazovi za budućeg šefa države

Osim rata u Donbasu i s tim povezane potrebe da se armija modernizuje, na novog šefa države čeka gomila drugih zadataka, a pre svega – borba protiv korupcije koja je godinama vođena neefikasno. U gotovo svim oblastima života potrebo je sprovesti reforme, bilo da je reč o pravosuđu, policiji ili zdravstvu.

Budući predsednik će morati da se suoči i sa mogućim obustavljanjem tranzita ruskog gasa za Evropu od 2020. što će Ukrajinu finansijski oslabiti i smanjiti njenu zaštitu od ruskih pokušaja destabilizacije.

Narednih meseci onaj ko pobedi na izborima verovatno neće početi velike reforme da ne bi pravio greške. Jer, na jesen se bira novi parlament i nova vladajuća koalicija. Tek tada će biti jasno ko u državi ima poslednju reč.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android