Kako napisati nešto pozitivno o nemačkoj Saveznoj obaveštajnoj službi? To je nimalo lak zadatak. Skoro nemoguć. Ali to leži samoj u prirodi stvari. Na kraju krajeva, BND sa maksimalnom diskrecijom sakuplja informacije o inostranstvu, „od velike spoljnopolitičke i bezbednosne važnosti za Saveznu Republiku Nemačku“, kako stoji u prvom paragrafu zakona o BND-u. Služba sa sedištem u Pulahu, pored Minhena, sa svojih oko 6.500 saradnika, radi u tajnosti. Što je tajnost veća, to je bolje – bar teoretski. Ali stvarnost je drugačija. Skandali se poput crvene niti provlače kroz istoriju BND-a, osnovanog 1. aprila 1956. godine.

Kada se bolje pogleda, vidi se da je ta nit u stvari smeđe boje (boja koja u Nemačkoj asocira na naciste, prim. ur), jer zapadnonemačka obaveštajna služba ima duboke personalne korene u nacističkom vremenu. Šef preteče BND-a, „Organizacije Gelen“, bio je general Vermahta. Za vreme Hitlera, Rajnhard Gelen bio je zadužen za istok. Prema mišljenju okupacionih snaga SAD, on je bio predodređen za posao nadgledanja Sovjetskog saveza i njegovih sfera uticaja. Pionirski rad se za Gelena isplatio – postao je prvi predsednik BND-a i na tom mestu ostao sve do 1968. godine. U to vreme u službi je bilo nekoliko stotina ljudi sa nacističkom prošlošću.

Rad na crno

Nešto pozitivno? Još šezdesetih godina, prema navodima BND-a, iz službe je otpušteno oko 70 službenika zbog učešća u ratnim zločinima. Međutim, otvorenost u suočavanju s jednim od najcrnjih poglavlja istorije, obaveštajnoj službi još uvek teško pada. To u velikoj meri dokazuju različiti izveštaji BND-a i Nezavisne komisije istoričara (UHK) koja je formirana 2011. godine, a koja je za zadatak imala da obradi vreme do 1968. godine, dakle i eru Gelena. Najveći spor se vodi oko toga da li bi i koja imena bivših službenika i agenata smela javno da se saopšte.

Tek je u ujedinjenoj Nemačkoj po prvi put usvojen Zakon o Saveznoj obaveštajnoj službi. Drugim rečima, BND je 34 godine radio nelegalno – u užem smislu. Otada poslanici Bundestaga, kroz Parlamentarni kontrolni odbor (PKGr) mogu da kontrolišu rad tajnih službi. Sastaju se, naravno, tajno u prostoriji bezbednoj od prisluškivanja, ali često smatraju da su loše informisani ili namerno prevareni. To je iskustvo koje se ponavlja od 2013. godine i tzv. NSA-afere.

NSA-afera

Parlamentarni kontrolni odbor Bundestaga ponovo se bavi BND-om. Služba je pomagala svojim SAD partnerima u globalnom špijuniranju telekomunikacija, zloupotrebivši pritom nemačko pravo. Otkriveno je da su prisluškivane brojne evropske vlade i institucije, pa i nemačke. O svim tim radnjama još uvek se ništa u svetu ne bi znalo da nije bilo zviždača Edvarda Snoudena. Sredinom marta, nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer odgovarao je pred Anketnim odborom Bundestaga za istragu NSA-afere. BND je njemu bio podređen.

Na pitanja poslanika Bundestaga morao je da odgovara i Gerhard Šindler, predsednik BND-a od 2012. godine. O praksi njegove službe koja je kršila zakon, rekao je da – nije znao ništa. Odluku savezne vlade da pooštri zakon o obaveštajnoj službi, Šindler je pozdravio. Ubuduće je tako trebalo da se zabrani špijuniranje prijateljskih zemalja u Evropi. „Šta jedna obaveštajna služba sme, a šta ne sme, zapravo je moralo odavno da se razjasni“, čudio se šef BND-a nedavno u intervjuu za agenciju DPA.

Slučajevi Murat Kurnaz i Kaled El-Masri

Anketni odbor Bundestaga za istragu NSA-afere samo je jedan od novih primera koji se tiče BND-a. Ranije teme bili su prisluškivani novinari i otmica optuženih za terorizam od strane američkih tajnih službi. Posebnu pažnju privukla je sudbina Murata Kurnaza i Kaleda El-Masrija. Oni su u okviru međunarodne antiterorističke borbe dospeli pod lupu tajnih službi. Jedan je završio u američkom logoru Gvantanamo, drugi je odveden u Avganistan. Obojica su bili nevini. Ostaje nejasno kakvu je ulogu u svemu tome imao BND.

S obzirom na sve te priče, vesti o propustima i sabotažama u vezi sa izgradnjom novog sedišta BND u Berlinu deluju skoro kao vic: voda koja je procurela napravila je milionska šteta. To se dogodilo u martu 2015. godine. Buduća centrala, nedaleko od sedišta vlade, tako će biti još skuplja – više od milijardu evra košta selidba iz Pulaha u nemački glavni grad.

Strahovito

Kada sve bude gotovo, trebalo bi da postoji i centar za posetioce, u kome će posetioci „moći da se informišu o radu i zadacima obaveštajne službe“. Ta vest može se pronaći na internet stranici BND-a. Na njoj su i podaci o aktuelnoj izložbi o nemačkoj stranoj obaveštajnoj službi koja se može videti u Vašingtonu, Drezdenu i Hamburgu. Tu je i foto-dokumentacija Martina Lukasa Kima, čiji naslov odgovora 60. godišnjici BND-a: „STRAHOVITO – Savezna obaveštajna služba 1956-2016“.