Američki predsednik Donald Tramp ponašao se na sastanku na vrhu NATO kao diplomatski neotesanko. Zakasnio je. Gurnuo je crnogorskog premijera u stranu kako bi stao u prvi red. Koristio je ceremoniju planiranu kao kratki svečani pozdravni govor za višeminutni napad na saveznike. Tramp je od članica NATO tražio imaginarni novac koji mu ne pripada. Provocirao je i izazivao. Mnogi šefovi država i vlada bili su šokirani. Čak ni američka delegacija pri NATO nije računala s tim da će Tramp ponovo da inscenira jedan od svojih groznih samoinicijativnih nastupa. America first? Trump first!
Zabrinjavajuće je to što se američki predsednik nije, kao svi njegovi prethodnici, izričito izjasnio za solidarnost u Alijansi i podršku saveznicima u slučaju ratne opasnosti. Da li on ipak smatra da je NATO nepotreban? Sumnje u Trampove stavove su opravdane. Mogu li saveznici na istoku zaista da se pouzdaju u to da će im SAD pomoći u slučaju ruskog napada? Sumnje u ozbiljnost SAD kao najvažnije zaštitničke sile poljuljale bi čitavu Alijansu. To će obradovati rusko rukovodstvo oko Vladimira Putina. Na kraju krajeva, Tramp doprinosi destabilizaciji Saveza. Njegova gledišta po pitanju Rusije nakon sastanka NATO u Briselu i dalje su nejasna.
U svom sopstvenom svetu
Naravno da američki predsednik može da pokuša da usmeri Alijansu u željenom smeru, ali to je moguće samo s razumnim predlozima i argumentima. Ovaj Savez, a to čovek s karakterom Donalda Trampa možda nikada neće da shvati, nije One-Man-Show.
Reakcije NATO i nemačke kancelarke koju je Tramp isprovocirao, bile su vrlo uzdržane. Ona se doduše pridržava zaključaka Saveza o povećanju izdvajanja za obranu, ali javno ne govori ništa o neodrživim prigovorima američkog predsednika. Nakon ovog mini-samita u Briselu nameće se pitanje: kako se dalje ophoditi prema populisti iz Bele kuće? Na radnom nivou u Severnoatlantskom savezu, na to pitanje je pronađen odgovor: jednostavno ignorisati. NATO u praksi i dalje sprovodi svoje zaključke i to uz pomoć američkih službenika i diplomata u Briselu. Čudni predsednik sa svojim nezgodnim mišljenjima očigledno živi u svom sopstvenom svetu. Stvarnost izgleda drugačije.