Zemlje Latinske Amerike suočavaju se sa složenim izazovima: moraju da obuzdaju ekonomsku i društvenu nejednakost i ograniče posledice klimatskih promena. Nova američka vlada može da ima velik uticaj u tom pogledu, s obzirom na to da Latinska Amerika tradicionalno ima bliske odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u trgovini, migracijama i bezbednosti. Kako bi mogao da izgleda scenario ako na izborima 5. novembra pobedi kandidat Republikanske stranke Donald Tramp, a kako ako pobedi kandidatkinja Demokratske stranke Kamala Haris?

Trgovina

Liberalizam republikanskih vlada obično nije imao negativan uticaj na trgovinu sa zemljama Latinske Amerike – za razliku od protekcionizma demokrata, kaže za DW Matijas Lopez, politikolog sa čileanskog Univerziteta Dijego Portales. „Ali to se promenilo, jer je Tramp protekcionista i najavljuje da će, pod sloganom ’Amerika na prvom mestu’, uvesti, na primer, carine na uvoz“, kaže Lopez. Osim toga, kako dodaje, Trampova administracija bi bila potencijalno nestabilna i nepredvidljiva, što je „uvek loše za ekonomiju“.

Godine 2025. ponovo će se pregovarati o T-MEC, Sporazumu o slobodnoj trgovini između Sjedinjenih Država, Meksika i Kanade. Tramp je već iznudio ustupke u prethodnom modelu, Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini, NAFTA. Ako pobedi, pokušaće „još više da ih pooštri“, prognozira Leandro Morgenfeld, stručnjak za ekonomsku istoriju sa Univerziteta u Buenos Ajresu u razgovoru za DW. On veruje da će se Tramp zalagati za „veću koncentraciju i preseljenje proizvodnje na tlo SAD“.

Ako Kamala Haris postane predsednica SAD, to ne bi donelo nikakav napredak za sporazume o slobodnoj trgovini, „jer su sporazumi koje je promovisao Barak Obama propali zbog unutrašnjeg otpora u SAD“, naglašava Morgenfeld.

Migracija

Tramp se zalaže za radikalne mere u migrantskoj politici: verovatno bi postojale „zabrane ulaska za neke useljenike, kao tokom njegovog prvog mandata. Čak je najavio i niz masovnih deportacija“, podseća u razgovoru za DW Renata Segura, direktorka za Latinsku Ameriku i Karibe u trustu mozgova Međunarodna krizna grupa.

Iako je administracija Džoa Bajdena već preduzela oštrije mere od, recimo, Baraka Obame, Tramp će, očekuje Segura, verovatno da izvrši „još mnogo veći pritisak“ na Meksiko i druge zemlje u regionu, kao i na ljude u SAD koji se „nalaze u postupku izdavanja azila ili nemaju papire“.

Tramp bi takođe mogao da uspori mere olakšica koje je uveo Bajden za ljude koji ilegalno žive u zemlji. Ili da sarađuje s novom panamskom vladom na suzbijanju migracije preko Dariena, između Kolumbije i Paname.

Ako Kamala Haris pobedi na izborima, „ne mislim da će se useljenička politika značajno promeniti u odnosu na Bajdenovu administraciju“, kaže Renata Segura. Ona smatra da tada neće biti drakonskih mera protiv migranata i da bi „Haris pokušala da legalizuje tzv. ’sanjare’ (dreamers – naziv za osobe koje nemaju legalni imigrantski status, a koje su došle u SAD još kao deca, prim.red), što Tramp ne bi uradio“.

Bezbednost i borba protiv trgovine drogom

Bez obzira na to ko bude pobedio, „meksička vlada Klaudije Šejnbaum biće pod velikim pritiskom da obuzda korupciju među visokim zvaničnicima i da kontroliše protok droge iz Meksika u Sjedinjene Države“, kaže Renata Segura. Međutim, ona smatra da je veoma mala verovatnoća da će Kamala Haris narediti upotrebu oružja.

S Trampom je drugačije. On će, očekuje Segura, „vrlo verovatno“ da pokuša da „dovede snage bezbednosti u Meksiko“. Glavna briga SAD je, prema njenim rečima, suzbijanje ilegalnog uvoza droge fentanil. Administracija Kamale Haris bi mogla da vodi „mekšu politiku, legalizaciju ili regulaciju tržišta drogom“, smatra Segura.

S tim je usko povezano pitanje bezbednosti. „Politika Kamale Haris će verovatno biti veoma slična Obaminoj“, a Obama „nije baš bio prijateljski raspoložen“ prema vladama Latinske Amerike, naglašava Matijas Lopez. On tako podseća na operaciju prisluškivanja američke tajne službe NSA protiv bivše brazilske predsednice Dilme Rusef.

Politička stabilnost i demokratija

„Jasno je da Trampov izbor predstavlja veliki rizik za demokratsku stabilnost, ne samo u Sjedinjenim Državama, već i u regionu, jer se predstavlja kao autoritarni lider i povezan je s autoritarnim liderima izvan SAD“, naglašava Matijas Lopez. Ne sme se, kaže, zaboraviti da je „Tramp pokušao državni udar 6. januara 2021. i da je prijatelj s bivšim brazilskim predsednikom Žairom Bolsonarom, koji je takođe pokušao državni udar u Brazilu nakon što nije izabran 2023. godine“.

Podsticati demokratske strukture ili intervenisati u diplomatskim krizama? Trampa to „gotovo ne zanima“, kaže Renata Segura. Ona predviđa da će pod Trampom doći do „još većeg povlačenja SAD iz demokratskih prostora u Latinskoj Americi“. Iako je, kako kaže, Bajden ponovo pokušao da uđe u taj prostor, Kina i Rusija su počele da zauzimaju to upražnjeno mesto.

A pobeda Kamale Haris? Leandro Morgenfeld ukazuje na primer Kube. „Mnogi su verovali da će se Bajden vratiti Obaminoj politici otvorenosti prema Kubi, ali nije. Samo je ukinuo neke od novih sankcija koje je Donald Tramp uveo Kubi, ali nije nastavio Obamin put“, kaže Morgenfeld. To bi moglo da se produži i sa Kamalom Haris. Ipak, Bajden je, podseća, ukinuo neke sankcije Venecueli, jer su SAD bile potrebna nafta s obzirom na sukobe u Evropi i na Bliskom istoku.

Klimatska politika

Kad je reč o obuzdavanju klimatskih promena ili ublažavanju njihovih posledica, „Tramp negira klimatske promene, sa svime što to za sobom povlači“, kaže Matijas Lopez. „Kamala Haris, međutim, nije protiv kontroverznog hidrauličkog frakiranja ili frakiranja za proizvodnju gasa, recimo u Pensilvaniji“, dodaje. Pensilvanija je jedna od odlučujućih država na izborima za predsednika, tzv. sving-država.

Demokrate su takođe zagovarale učešće u multilateralnim sporazumima protiv klimatskih promena – za razliku od Trampa, dodaje Leandro Morgenfeld. „Haris je zagovarala to da čitav region mora da se bori protiv klimatskih promena i da se zaštiti amazonska prašuma“, podseća Renata Segura. „Postoji radikalna razlika između Haris, kojoj su klimatske promene centralni deo kampanje, i Trampa, koji u potpunosti negira klimatske promene.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku