Verovatno nijedan region u svetu neće tako direktno osetiti uticaj ishoda predsedničkih izbora u SAD kao Bliski istok. Od terorističkog napada Hamasa na Izrael 7. oktobar 2023. čitav region se nalazi u spirali nasilja, a Sjedinjene Države, kao najbliži saveznik Izraela, imaju velik geopolitički uticaj na dalji tok događaja.

Da li će kandidatkinja demokrata Kamala Haris da nasledi svog stranačkoga kolegu Džoa Bajdena u Beloj kući ili će se republikanac Donald Tramp nakon četiri godine vratiti – to će za Bliski istok imati izuzetno veliki značaj.

Tramp kao saveznik Izraela

Tramp kaže za sebe, u jednom videu na platformi Truth Social, da je „najviše proizraelski predsednik u američkoj istoriji“.

On je zaista kao američki predsednik ispunio brojne želje koje je Izrael odavno gajio: 2018. je američka ambasadu preselio iz Tel Aviva u Jerusalim. Druge zemlje to nisu učinile, pozivajući se na međunarodno-pravno nerešen status Istočnog Jerusalima.

Od marta 2019. SAD je i Golansku visoravan, koja je pripadala Siriji i koju je Izrael anektirao, priznao kao izraelsku teritoriju. Ubrzo nakon toga, Trampov zet i specijalni izaslanik Džared Kušner predstavio je mirovni plan, ali je on navodno bio previše jednostran na štetu Palestinaca.

Tramp je smanjio uplate za organizaciju UN za pomoć Palestincima, UNRWA, i otežao građanima više muslimanskih zemalja ulazak u SAD. U jesen 2020. su, uz posredovanje SAD, postignuti sporazumi o diplomatskim odnosima i normalizaciji odnosa Izraela s više arapskih i severnoafričkih zemalja, tzv. Abraham Accords.

Da li će se takva politika nastaviti u slučaju Trampove pobede? „Tramp će sigurno i dalje da izlazi Izraelu u susret“, smatra Peter Lintl, stručnjak za Bliski istok u nemačkoj Fondaciji za nauku i politiku.

Moguće je, kaže, da će svi planovi za okončanje rata ići u korist Izraela. Istovremeno, Lintl podseća na Trampovo upozorenje izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu: on je u aprilu zahtevao da se rat u Pojasu Gaze brzo okonča, jer će Izrael, s obzirom na slike patnji civilnog stanovništva, „izgubiti medijski rat“.

Moguće je zato da će taj rat za Trampa biti teret i da će on na Netanjahua da vrši veći pritisak nego Bajden, ukazuje Lintl za DW.

Haris pod pritiskom

Bajden je u više navrata neuspešno pokušavao da odvrati Netanjahua od vojne operacije i kopnene ofanzive u Rafi u Pojasu Gaze. SAD u martu nisu vetom blokirale rezoluciju o prekidu vatre u Savetu bezbednosti UN, kao što to obično čine kad je neki predlog kritičan prema Izraelu.

Bajden je imao sredstva kojima je mogao da izvrši pritisak, ali nije hteo da ih upotrebi, kaže Džulijen Barns-Dekej, direktor programa UN za Bliski istok pri trustu mozgova Evropski savet za spoljne odnose (ECFR).

„Pitanje je da li će Kamala Haris odlučiti da je došao trenutak da SAD izvrše uticaj na Izrael i podstaknu ga ka prekidu vatre? Da li će buduću vojnu pomoć, koja je Izraelu veoma važna, usloviti prekidom vatre“, kaže Barns-Dekej za DW. On ipak ne očekuje potpuni zaokret politike ako pobedi Haris.

U svojim javnim nastupima Haris je bila umerena: naglašavala je pravo Izraela na samoodbranu, ali je i kritikovala to što ima previše civilnih žrtava u Gazi. Zahtevala je deeskalaciju i prekid vatre, i u Pojasu Gaze, i u Libanu.

„Za Kamalu Haris je to teško područje“, kaže Peter Lintl. „Kod Trampa je jasno, on proizraelskom politikom ne može da razljuti klasične birače republikanaca. Kod Haris je to nešto drugačije, jer ona ima proizraelske birače koje može da izgubi.“

S druge strane, Haris ima i birače koji su veoma kritični prema Izraelu, koji možda neće preći Trampu, ali možda neće izaći na izbore. „Sve su to situacije koje mogu da odluče ove tesne predsedničke izbore. Zato se ona drži relativno neodređeno“, kaže Lintl.

To što su Bajdenova nastojanja oko deeskalacije do sada bila neuspešna, moglo bi da predstavlja problem za Haris, smatra analitičar Mohamer Al-Satuhi, koji živi u SAD. „Dok se širi konflikt prema severu i u Liban, i s obzirom na veliku napetost u odnosu prema Iranu, raste strah od regionalnog rata, a time slabi podrška američkih Arapa i muslimana za Haris, naročito u tzv. „klimavoj“ (swing) državi Mičigenu“, kaže on za DW.

Strah od sukoba s Iranom

Iran u trenutnom sukobu na Bliskom istoku igra ključnu ulogu: Teheran je ove godine ne samo po prvi put direktno napao svoga krvnog neprijatelja, Izrael, nego i podržava aktere koji su neprijatelji Izraela, kao što su Hezbolah u Libanu, Hamas u Pojasu Gaze i huti u Jemenu. Dodatnu pretnju predstavlja iranski atomski program. On je nastavljen nakon što je Tramp 2018. otkazao ugovor JCPOA, koji je postigao njegov prethodnik Barak Obama kroz formulu: odustanak Irana od atomskog programa u zamenu za ublažavanje sankcija.

Već tada je Tramp sledio strategiju maksimalnog pritiska da bi Iran prisilio na odustanak od neprijateljskih aktivnosti i protiv SAD. Uveo je oštre ekonomske sankcije i početkom 2020. naredio ciljani napad dronom i ubijanje visokog iranskog generala Gasema Solejmanija.

Da li bi Trampova pobeda mogla da znači i direktan vojni sukob sa Iranom? „Sumnjam da je to stvarno Trampova želja“, kaže Peter Lintl iz nemačke Fondacije za nauku i politiku. „Možda pojedinačni vazdušni udari, možda bio podržao jače pojedinačne vojne udare i operacije tajnih službi Izraelaca. Ali, mislim da se neće usuditi da sa američkim vojnicima krene u rat većih razmera.“

I Džulijen Barns-Dekej iz ECFR-a smatra da je verovatnije da bi Tramp podržao izraelske vazdušne udare uz pojačan američki ekonomski pritisak.

„Ovoga puta bi američke sankcije bile sprovedene strože, kako bi se zagarantovalo da Iranu više ne ostaje prostor za trgovanje naftom. Tramp bi uskladio politički, ekonomski i vojni pritisak da bi Iran prisilio na dalekosežne kompromise.“

Kamala Haris je izjavila da je njen „najviši prioritet“ da „Iran nikada ne bude sposoban da postane nuklearna sila“. Godine 2019. zahtevala je ponovno oživljavanje starog sporazuma o atomskom programu – ali otada to više nije ponavljala, a do sada nije ni objasnila kako namerava da sprovede svoj cilj u odnosu na Teheran.

Kako će biti uključeni Palestinci?

Bio to Tramp ili Haris, u nastojanju da se stabilizuje Bliski istok, idući predsednik ili predsednica SAD će uključiti i najvažniju srednje veliku silu u tom regionu – Saudijsku Arabiju, a to je jedina zemlja od direktnih suseda koja još nije zvanično priznala Izrael.

Oboje predsedničkih kandidata za to će biti veoma zainteresovani. Ali, Rijad postavlja uslove da najpre budu preduzeti ozbiljni koraci za uspostavljanje palestinske države.

Američke demokrate su jasno za rešenje prema načelu dve države i osuđuju protivzakonita izraelska naselja na Zapadnoj obali Jordana – u vreme Bajdena neki naseljenici bili su stavljeni na spisak osoba pod sankcijama. Tu je bitna razlika u odnosu na Trampa, koji je ideološki bliži desno-religioznoj Netanjahuovoj vladi, koja odlučno odbacuje rešenje prema načelu dve države.

Džulijen Barns-Dekej kaže: „Tim Kamale Haris zna da je neophodna politička nagodba s Palestincima kako bi se unapredilo dalje uključivanje Izraela – za razliku od Trampovog tabora, koji veruje da može da uključi Izrael na štetu Palestinaca.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku