Ministri spoljnih poslova Rusije i SAD, Sergej Lavrov i Reks Tilerson, imali su kratak razgovor na sastanku sa svojim kolegama iz Grupe 20 u Bonu. Lavrov je razgovor nazvao „pragmatičnim" i odbacio sve optužbe Vašingtona da je ruska tajna služba imala kontakte sa timom Donalda Trampa za vreme predizborne kampanje američkog predsednika. Tilerson je izrazio nadu da će Rusija u istočnoj Ukrajini poštovati sporazum iz Minska. On je posle razgovora rekao da SAD traže slaganje sa Rusijom i da se razmišlja i o saradnji na praktičnim poljima „od koje će i američki narod profitirati".

Nema promene

U stručnim krugovima se umanjuje značaj Trampovog stava o pitanju Krima. „SAD za vreme bilo kojeg predsednika neće prihvatiti pripajanje Krima", izjavio je za DW Fjodor Lukjanov, predsednik Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku SVOP, analitičkog centra bliskog Moskvi. Nakon stupanja na predsedničku dužnost Donalda Trampa niko u Moskvi nije očekivao promenu odnosa SAD prema Rusiji za 180 stepeni. Lukjanov kaže da će pitanje Krima biti važno onoliko koliko će ga važnim smatrati Trampova administracija. „Trenutno to nije jasno." Zato nema ničega o čemu bi trenutno trebalo da se razgovara.

Paul Ivan iz briselskog Centra za evropske politike ne veruje da će najnoviji razvoj događaja doneti promene u odnosima Rusije i SAD. Nova američka administracija naginje ka poboljšanju odnosa, ali će biti teško. „Mnogo će zavisiti od toga koliko je Kremlj zainteresovan da izađe u susret SAD i Zapadu", rekao je Ivan za DW. Ukoliko stanje u istočnoj Ukrajini ostane napeto, onda ćemo iz Vašingtona čuti više kritičkih tonova.

Moskva se ne da zbuniti ni kada je reč o drugim temama u vezi sa Rusijom. Ostavka Trampovog savetnika za bezbednost Majkla Flina zbog izveštaja o kontaktima sa ruskim ambasadorom u Vašingtonu je „interna stvar" SAD, izjavio je portparol Kremlja Peskov. Izveštaji američkih medija o navodnim kontaktima Trampovog izbornog tima sa ruskim tajnim službama su „bez činjenica". Isto važi i za izveštaje o navodnom stacioniranju ruskih raketa novije generacije koje krše sporazum o naoružavanju iz 1987. godine. „Rusija se pridržava svojih obaveza", izjavio je Peskov.

Moskovska nada

Relativno blaga retorika iz Moskve upućuje na to da Moskva ne želi da opterećuje poboljšanje odnosa koje je više puta najavio Tramp. Nakon telefonskog razgovora između Putina i Trampa krajem januara obe strane pripremaju sastanak dva predsednika. Pojedinosti još nisu poznate.

Ipak, po izjavama nekih ruskih političara se vidi da nestaje nekadašnje euforija u vezi sa Trampom. „Uprkos svim našim simpatijama prema Trampovoj konstruktivnoj retorici, prerano smo pomislili da je on ipak na neki način proruski", kaže Leonid Sluzkij, predsednik Spoljnopolitičkog odbora Dume. „On je proamerički." Moskva će dalje raditi na „konstruktivnim vezama" sa Vašingtonom, ali to će biti spor proces, kaže Sluzkij.

„Za mene je od početka bilo jasno da su euforična očekivanja od Trumpa bila neosnovana", kaže spoljnopolitički stručnjak Lukjanov. Čudo se neće desiti." Posebno nakon ostavke Trampovog savetnika za bezbednost, Flina, odnose između Moskve i Vašingtona će određivati konzervativno držanje Republikanske stranke. Ovakvi stavovi proističu iz činjenice da su Rusija i SAD konkurentske zemlje. Jedino što Lukjanov i dalje očekuje: „Tramp, za razliku od njegovog prethodnika, neće pokušati da promeni Rusiju."