Već više decenija, konflikt između Izraelaca i Palestinaca je nerešen. Ni ratovi, napadi, ustanci, međunarodne inicijative, mirovni sporazumi ili redovno podsećanje na rezolucije Ujedinjenih nacija nisu ništa supstancijalno promenile. Nepoverenje je veliko, spremnost na istorijske kompromise na obojim stranama je ravna nuli.
Da jedan predsednik SAD sa ubedljivom mirovnopolitičkom vizijom iz Vašingtona dođe na bliskoistočnu pozornicu i signalizuje: nalazimo se u slepoj ulici – pokušajmo sada sa novim idejama i krenimo novim putem! – to može biti samo impuls koji daje nade.
Doduše, Donald Tramp je predsednik koji nije baš poznat po mirovnopolitičkim vizijama. Na Bliskom istoku nema novih ideja ni pokušaja rešenja. Naprotiv: njegov mirovni plan najavljen kao „dil stoleća“ nije nikakav dil u smislu bolno postignutog kompromisa između ravnopravnih ugovornih partnera. To je pokušaj političkog diktata.
Plan vodi računa o bezbednosnim interesima Izraela – uz neka simbolična ograničenja – pri čemu Palestinci nisu učestvovali u izradi plana prema kojem oni mogu biti samo – gubitnici. Oni su u opasnosti da izgube još područja koja je naselio ili okupirao Izrael, područja na koja pretenduju prema međunarodnom pravu.
Oni bi navodno trebalo da dobiju sopstvenu državu – ali bi ona morala da se podvrgne bezbednosnim interesima Izraela i da bude kompletno demilitarizovana. Jerusalim bi – kao što je to Tramp još 2017. unilateralno utvrdio – da zauvek ostane „nepodeljen“ glavni grad Izraela. Istovremeno bi – tako reći za utehu – neki delovi (istok) grada trebalo da služe i kao „glavni grad“ Palestinaca.
Predsednik je rekao da bi njegov plan mogao da bude „poslednja šansa“ za Palestince. Mogao je da kaže i: pristanite ili odbijte – ali drugu šansu od mene nećete dobiti! Tako nikada neće nastati dve ravnopravne države. Ono što Tramp radi, jeste stvaranje jedne 1,5 države.
Takva politika je nemoralna i ponižavajuća jer se u konfliktu samo jačoj strani pomaže da dođe do svojih „prava“. Trampov „mirovni plan“ je opasan i zato što ostavlja Izraelu odrešene ruke da na toj osnovi anektiraju dalja palestinska područja.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu može samo da pozdravi ovaj dil, jer Vašington dugo nije nekom šefu izraelske vlade učinio veće ustupke. To mu pomaže u predizbornoj kampanji i skreće pažnju sa optužbi za korupciju sa kojima je suočen.
Na arapsko-muslimanskoj strani treba očekivati velike proteste. No, ekstremisti samo mogu da trljaju ruke, jer plan im daje izgovore za teror i nasilje. Sve to sigurno neće učiniti Bliski istok sigurnijim. A ni Izrael.