Naredne dve godine mogle bi da budu dobre za Sjedinjene Države– bar iz ugla republikanaca. Osim što će njihov predsednički kandidat Donald Tramp 20. januara ući u Belu kuću, ova partija, koja se pomerila udesno, osvojila je 5. novembra većinu u američkom Senatu, gornjem domu Kongresa, a kontrolisaće i donji dom, Predstavnički dom.

Takozvana „jedinstvena vlada" (unified government) postojala je 48 puta od 1857. kada je započeo sistem dvopartijske dominacije kakav danas poznajemo u SAD. Demokratska partija je 23 puta imala priliku da uživa u ovakvoj vlasti, dok su republikanci to doživeli 25 puta. U istom periodu, 38 puta se dogodilo da su partije morale da dele vlast nad Belom kućom i bar jednim domom Kongresa.

Izbori na polovini mandata, ili „midterms"

Međutim, za partiju koja drži predsedničku poziciju, kontrola Kongresa obično ne traje dugo. „Iako je uobičajeno da na početku novog predsedničkog mandata jedna partija ima kontrolu u Vašingtonu, od 1969. se samo jednom desilo da ta kontrola traje i nakon izbora na polovini mandata," piše Ketrin Šefer za Pew Research Center.

Izbori na polovini mandata, ili „midterms", održavaju se na polovini perioda između predsednička izbora. Jedini predsednik koji je uspeo da održi potpunu kontrolu tokom četiri godine bio je demokrata Džimi Karter (1977–1981), ali je nakon toga izgubio na izborima i ostao samo jedan mandat na vlasti.

Predsednici su svesni da je većina u celom Kongresu često kratkog daha, ističe Nolan Makarti, politikolog sa Univerziteta Prinston. „Zbog toga mislim da će predsednik Tramp pokušati da brzo realizuje neke od svojih prioriteta," kaže Makarti u intervjuu za DW.

Da li Tramp može da zaobiđe proces odobravanja vlade u Senatu?

Sistem podele vlasti star je koliko i Ustav Sjedinjenih Država. Osnivači su uspostavili sistem „provere i ravnoteže" (checks and balances), na kojem počiva podela današnje izvršne (predsednik), zakonodavne (Kongres) i sudske vlasti (Vrhovni sud i ostali sudovi u zemlji).

Na početku Trampovog mandata, većina u Senatu biće posebno značajna, jer gornji dom Kongresa mora da potvrdi sve članove kabineta koje nominuje američki predsednik. Republikanci će imati većinu, ali tesnu – 53 prema 47 glasova. Neki od Trampovih kandidata za kabinet su prilično kontroverzni.

Budući predsednik bi najradije potpuno zaobišao taj proces. Ukoliko bi imenovao članove kabineta dok je Senat na pauzi, njegovi kandidati bi mogli da preuzmu funkcije bez formalnog odobrenja. Tramp je na platformi X već pozvao republikanske senatore da podrže ovaj neuobičajeni postupak.

„Nikada nismo imali situaciju u kojoj bi ovakva imenovanja bila sprovedena u tolikoj meri. Povremeno se dešava sa jednom ili dve pozicije, ali cela vlada imenovana na ovaj način bila bi razlog za zabrinutost", objašnjava Makarti.

Ključna uloga Vrhovnog suda

Buduća administracija u Vašingtonu ima još jedan adut: tokom svog prvog mandata Tramp je imenovanjem troje sudija sudija uspeo da stvori Vrhovni sud sa snažno konzervativnim karakterom.

Formalno, Vrhovni sud SAD trebalo bi da bude nepristrasan, ali de facto predsednici biraju samo ljude koji dele njihove političke stavove. Od devet članova suda, šest podržava Trampa.

Stručnjaci, poput Makartija, veruju da će predsednik pokušati da sprovede svoja glavna obećanja administrativnim putem, kroz uredbe koje ne moraju da prođu Kongres.

„Normalni proces provere za ove uredbe odvija se pred sudovima," kaže Makarti. S obzirom na to da su Vrhovni sud i niži sudovi većinski sastavljeni od republikanaca, „to će [Trampu] olakšati da zaobiđe sudsku kontrolu."

„Više moći nego što su tvorci Ustava mogli i da zamisle"

To bi moglo da desi u vezi temama poput masovnih deportacija: pitanje zakonitosti angažovanja vojske ili promene prava na državljanstvo za osobe rođene u SAD. O ovim temama bi mogao odlučivati Vrhovni sud, objašnjava Sara Binder sa Univerziteta Džordž Vašington u razgovoru za DW.

Ona izražava zabrinutost da se Vrhovni sud u sadašnjem sastavu ne oslanja na zakone, već često presuđuje u korist republikanaca, kao što je bio slučaj sa pravom na abortus ili imunitetom predsednika.

„To je ono što me brine," kaže Binder. „Sud bi mogao da podrži predsednika Trampa i omogući mu da izvršnoj vlasti dodeli daleko više moći nego što su tvorci Ustava to uopšte mogli i da zamisle."

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku