Donald Tramp voli carine. U svom prvom mandatu kao predsednik SAD, uveo ih je mnoštvo – na veš-mašine, solarne panele, a potom i na uvoz čelika i aluminija. One su pogodile zemlje širom sveta, bile one političke saveznice SAD ili ne.

Tokom poslednje predsedničke kampanje obećao je još više. Sada, za nešto više od dva meseca, samoproglašeni „čovek carina“ položiće zakletvu kao 47. američki predsednik.

U pokušaju da vrati radna mesta u proizvodnji u SAD, Tramp je razmatrao uvođenje carine od deset odsto na sav uvoz u SAD, a zatim je to povećao na 20 odsto. Sve što dolazi iz Kine bilo bi pogođeno razornom carinom od 60 odsto.

Evropska roba bi poskupela. Visoke američke carine na kinesku robu mogle bi da naškode i Evropi. Ako Kina više ne može da izvozi u Ameriku, potražiće Evropu da plasira robu, što bi moglo da preplavi evropsko tržište.

EU kao „mini Kina“ za Trampa

Tramp je dosta pažnje usmerio na Kinu, ali je takođe EU nazvao „mini Kinom“. Krajem oktobra upozorio je da će Unija na kraju da plati i obećao da će doneti „Trampov zakon o recipročnoj trgovini“.

„Ne uzimaju naše automobile. Ne uzimaju naše poljoprivredne proizvode. Prodaju milione i milione automobila u Sjedinjenim Državama“, rekao je na skupu u Pensilvaniji. „Ne, ne, ne! Moraće da plate veliku cenu.“

Evropska unija zaista prodaje daleko više SAD, nego što od njih kupuje. Ali i jedna i druga strana imaju mnogo toga zajedničkog. I mogu mnogo toga da izgube.

Carinski sukob između SAD i EU mogao bi da se pretvori i u problem za američku privredu. Neisprovocirane američke carine nesumnjivo bi dovele do odmazde kroz kontra-carine, mogle bi da povećaju cene za američke potrošače i doprinesu inflaciji.

U svojoj poruci kojom je čestitala Trampu na nedavnoj pobedi, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen podsetila ga je na njihovo zajedničko „transatlantsko tlo“, koje je, rekla je, više od toga da su samo saveznici.

„Povezani smo istinskim partnerstvom između naših ljudi, ujedinjujemo 800 miliona građana“, napisala je. „Milioni radnih mesta i milijarde u trgovini i investicijama sa svake strane Atlantika zavise od dinamike i stabilnosti našeg privrednog odnosa.“

Tramp 2.0: Cena američkog protekcionizma

Trampova predložena ekonomska politika predstavljaće velike probleme za Evropsku uniju, a posebno za Nemačku, kažu stručnjaci.

„Trampove carine ozbiljna su pretnja evropskoj privredi, a posebno izvozno orijentisanim zemljama kao što je Nemačka“, ukazuje Niklas Poitje, stručnjak za trgovinu i međunarodnu ekonomiju pri trustu mozgova Brugel.

„Evropska privreda još uvek je nestabilna zbog svoje pogrešne odluke da kupuje energente od Rusije i trpi zbog pada potražnje iz Kine. Trampove carine dodatno pogoršavaju njene ekonomske izglede“, rekao je Poitje za DW.

Klemens Fuest, predsednik Instituta ifo sa sedištem u Minhenu, upozorava na „izrazito protekcionistički program koji se bazira na višim carinama na uvoz i većim ograničenjima međunarodne trgovine, posebno za Kinu, a potencijalno i za Evropu“, naveo je u saopštenju dan nakon američkih izbora.

Institut ifo izračunao je da bi carina od 20 procenata na uvezenu robu mogla da uzrokuje pad nemačkog izvoza u SAD za oko 15 odsto i ekonomsku štetu od 33 milijarde evra.

Nemački ekonomski institut (IW) sa sedištem u Kelnu izračunao je da bi trgovinski rat carinama od deset odsto mogao da košta nemačku privredu 127 milijardi evra tokom Trampovog četvorogodišnjeg mandata u Beloj kući. Carine od 20 procenata koštale bi nemačku privredu 180 milijardi evra.

Zadržavanje robe strane proizvodnje

Evropska unija već trpi zbog sporog rasta. Nemačka, najveća ekonomija Unije, trenutno je na putu da drugu godinu za redom zabeleži pad i posebno zavisi od rasta izvoza vozila. Nove američke carine pogoršale bi stvari.

Evropska unija bi trebalo da unapredi sopstvenu konkurentnost, da ojača odbrambene sposobnosti i suoči se s izazovima koje postavlja Kina, navodi se u dosijeu koji je objavio Savez nemačkih industrijalaca (BDI). Prioritet bi pre svega trebalo da bude sprečavanje uvođenja novih carina. Ako to ne uspe, biće potrebne kontramere, ali one će zahtevati ujedinjeni front svih 27 država-članica EU.

Tramp veruje da su carine efikasan alat za unapređenje njegovih domaćih proizvodnih ciljeva i obezbeđivanje uticaja u međunarodnim pregovorima, kaže Peni Nas, ekspertkinja za javnu politiku pri Nemačkom Maršalovom fondu u Vašingtonu.

Novoizabrani predsednik vidi carine kao efikasan način za ponovno uspostavljanje ravnoteže u trgovinskim deficitima, a njegovi glavni prioriteti verovatno će biti čelik, automobilska industrija i roba koja doprinosi otvaranju značajnih radnih mesta u proizvodnji u SAD, smatra Nas.

Visoke carine među prijateljima?

„Tramp je tvorac dogovora i koristio je pretnju carinama da izvuče ustupke od trgovinskih partnera u prošlosti“, kaže Nas za DW. Ona kaže da ju je iznenadilo da su zemlje s trgovinskim deficitom već započele razgovore s novom administracijom o više kupovine od SAD.

Poitje naglašava da Trampove carine neće dovesti do kraja globalizacije i trgovine, kako se neki plaše.

Međutim, ovaj Trampov mandat mogao bi da označi kraj globalizacije koju predvode SAD, kaže Poitje. To, smatra, ne bi dovelo do kraja globalizacije, jer je većina zemalja još uvek zainteresirana za saradnju. Važno je da EU prestane da koči dublju ekonomsku integraciju.

„Evropa sada mora da gradi koalicije sa zemljama koje misle kao ona kako bi očuvala svoj prosperitet, koji se u velikoj meri bazira na trgovini“, zaključuje Poitje.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku