Trampove opcije protiv Severne Koreje
7. jul 2017.
Diplomatska sredstva
Pregovori sa Severnom Korejom su, naravno, prvi korak koji međunarodna zajednica preduzima. Ali pregovori u ovom trenutku izgledaju nemogući, jer postavljene uslove obe strane odbijaju. SAD žele da Severna Koreja obustavi svoj atomski i raketni program. Međutim, posedovanje atomskog oružja, u šta su uključene i rakete koje su u stanju da nose bojevu glavu, najbolja su garancija za politički opstanak severnokorejskog predsednika Kima Džonga Una. To je ujedno i jak instrument koji može da se koristi protiv SAD, Južne Koreje, Japana i drugih država.
Kao i kod svih pitanja koja su u vezi sa Severnom Korejom, važnu ulogu ima Kina. Odnosi između SAD i Kine takođe su opterećeni. Tramp se očigledno dugo nadao da će drugi za njega da reše taj problem. To najbolje pokazuje njegov tvit nakon što je Severna Koreja testirala raketu: „Teško je verovati da Južna Koreja i Japan mogu toliko dugo da trpe. Možda će Kina da stavi Severnu Koreju pod pritisak i tu glupost zauvek da okonča“.
Ta nada se do sada nije ostvarila. Kina i Rusija su protiv samovoljnih vojnih poduhvata Severne Koreje, ali su takođe i protiv da SAD u Južnoj Koreji stacioniraju raketni odbrambeni sistem. Peking i Moskva predložili su da Severna Koreja obustavi raketne probe, a zauzvrat bi SAD i Južna Koreja trebalo da se uzdrže od opsežne zajedničke vojne vežbe. Za Trampa bi to značilo da su Severna Koreja i Kina postigle svoj cilj, a to je ograničavanje američkih vojnih operacija u Pacifiku.
Robert Galuči, američki pregovarač u razgovorima o atomskom programu između SAD i Severne Koreje devedesetih godina, smatra da treba tražiti dijalog sa Severnom Korejom. Situacija nije „nepovratna“, izjavio je Galuči za DW. Bio bi to „korak u pravom smeru“, iako se na početku samo radi o „razgovorima za razgovore o pregovorima“. Međutim, za vreme tih razgovora Severna Koreja ne bi smela dalje da radi na programu o atomskom oružju. Galuči takođe upozorava da su nepobitne tvrdnje Pjongjanga da se „nikada“ neće odreći atomskog oružja.
Tramp bi na samitu G20 mogao da pokuša da formira međunarodni savez za diplomatsku inicijativu. Američki predsednik bi sada mogao da dobije račun za preziranje mukotrpno postignutih međunarodnih dogovora.
Sankcije
Severnoj Koreji je već uveden veliki broj sankcija. Ta zemlja je isključena iz trgovine oružjem, kao i da međunarodnog tržišta kapitala. Entoni Ruđijero iz vašingtonskog trusta mozova Fondacija odbranu demokratija u izjavi za „Vašington post“, kao praktičnu opciju za Trampa, preporučuje jači ekonomski pritisak na Kinu i Severnu Koreju. Američki predsednik bi mogao, kako je to nedavno i zapretio, da uvede embargo na naftu i naftne derivate, državnim avio-kompanijama nova ograničenja ili da kazni kineske banke koje sarađuju sa Severnom Korejom. Ruđijero se ne oslanja na Savet bezbednosti UN „jer Kina i Rusija mogu da ulože veto i na najefikasnije sankcije Saveta bezbednosti“.
Čak i ako SAD uvedu sopstvene sankcije i za to pronađu druge saveznike, Kina i dalje može da podriva kaznene mere – i ona to očigledno radi. Bez obzira na veliki broj sankcija, severnokorejske rakete dugog dometa i dalje se razvijaju. Tramp je pre polaska na samit G20 razočarano poslao tvit: „Trgovinska razmena između Kine i Severne Koreje u prvom kvartalu je porasla za skoro 40 odsto. Toliko o saradnji između nas i Kine, ali smo u najmanju ruku morali da pokušamo“.
Vojne mere
SAD bi preventivno mogle da napadnu Severnu Koreju i da sruše fabrike u kojima se proizvode rakete, ili ako Vašington dođe do informacije da predstoji lansiranje rakete kojom Severna Koreja želi da pokaže da može da pogodi cilj na američkoj zapadnoj obali. Vilijem Peri, američki ministar odbrane u vreme dok je predsedničku dužnost obavljao Bil Klinton, pre nekoliko dana je za DW izjavio da je devedesetih godina lično „ozbiljno razmatrao mogućnost takvih napada“. Ali je, kaže, „uveren da danas to ne bi bila dobra ideja“ – zato što je Severna Koreja svoje vojne kapacitete prilično razvila.
Peri veruje da bi Severna Koreja, u slučaju preventivnog udara, napala Južnu Koreju i da bi upotrebom „konvencionalnog oružja na jugu nanela ozbiljnu štetu“. Severna Koreja bi mogla da upotrebi svoju artiljeriju stacioniranu duže demilitarizovane zone i tako uništi južnokorejski glavni grad Seul, zajedno s njegovih skoro deset miliona stanovnika. Američki ministar odbrane Džejms Metis za televiziju CBS: „Sukob u Severnoj Koreji verovatno bi bio najgora bitka koju su ljudi ikada doživeli“.
Kiber-napadi
Američke tajne službe su nekoliko puta pokušale da kibernetičkim napadima sabotiraju lansiranje raketa. To im očigledno nije uspelo, što pokazuje i nedavno testiranje raketa. Kada je reč o iranskom atomskom programu, Amerikancima je pošlo za rukom da da pomoću računarskog virusa Stuxnet Iranu nanesu veliku štetu. Računarska mreža u Severnoj Koreji dobro je obezbeđena od spoljnog sveta. Međutim, moguće je da su američki kiber-napadi razlog što je u poslednje vrijeme došlo do pogrešnog lansiranja severnokorejskih raketa.
Ne raditi ništa
Ili, bolje rečeno: ne raditi ništa više od uobičajenog. Nekoliko stvari ukazuje na to da se Tramp privremeno odlučio upravo na tu opciju. Južnokorejske i američke snage su, kao odgovor na severnokorejsko testiranje raketa, izvršile zajedničku vojnu vežbu „kako bismo pokazali našu preciznost“, kako je to rekla portparolka Pentagona Dana Vajt. Obe zemlje očigledno žele da zaprete Severnoj Koreji, što s druge strane za njihove sugrađane znači da se severnokorejska raketa može presresti. U korist takvog stava ide i Trampov tvit neposredno nakon testiranja raketa u kojem ismeva severnokorejskog predsednika Kima Džonga Una: „Zar taj momak stvarno nema pametnija posla?“ Iako je Severna Koreja prema mišljenju stručnjaka daleko od razvoja pouzdane i precizne rakete dugog dometa, situacija je potpuno nova, tako da su i same SAD u međuvremenu postale ranjive.
Ne postoji strah da bi Severna Koreja mogla da izvrši atomski napad na SAD što bi za Kima bio samoubilački poduhvat, nego strah da bi Kim bio u stanju da uzvrati atomskim oružjem što bi pregovaračku poziciju SAD i njenih saveznika znatno ograničilo i zakomplikovalo.
Bivši američki ministar odbrane Vilijem Peri kaže da je „cilj Severne Koreje da se Kimov režim obezbedi. Severna Koreja želi privredni podsticaj koji smo joj ponudili, ali ne na račun bezbednosti režima“. Ostaje gorka istina: „Severna Koreja je razvila svoj nuklearni program i niko joj to ne može uzeti bez da se izloži velikom riziku.