DW: Predsednik Tramp, u pogledu reakcije SAD na navodni napad nervnim gasom u Dumi, ne isključuje ništa. Kakve opcije dolaze u obzir?

Jozef Braml: Smatram da će SAD izvesti vazdušne napade protiv Sirije. Ali, za razliku od onoga pre godinu dana - i tada su SAD napale Siriju posle upotrebe hemijskog oružja - to neće biti samo simbolično. Tada je Tramp hteo da pokaže da nije ruska marioneta. Istovremeno nije hteo da se previše istrčava i zato je prethodno obavestio Rusiju. A oni su upozorili Siriju. Ovaj put neće biti takvih prethodnih informacija.

DW: Tramp je zapretio i da će saveznici sirijske vlade „platiti visoku cenu“. Čega Rusija i Iran treba da se plaše?

Braml: Pre svega bi Iran trebalo da bude spreman, jer je on i iz drugih razloga na nišanu SAD. One snage koje u Siriji podržava Iran - te će verovatno i biti bombardovane. SAD bi mogle da preseku i vazdušni most tih trupa koji se delom proteže i nad iračkim vazdušnim prostorom.

- pročitajte još: Tramp „nema strategiju“ u Siriji

DW: A kako stoje stvari sa akcijama protiv Rusije?

Braml: One će biti minimalne. Tramp, kada je reč o Rusiji, ima mnogo manje vojnih opcija i služeći se ekonomskim sankcijama će učiniti taman toliko da ne dospe pod veći unutrašnjepolitički pritisak. Jer, u SAD specijalni tužilac Robert Miler i dalje vodi istragu protiv njega.

DW: A zašto bi, nasuprot tome, prema Iranu trebalo postupati tako oštro?

Braml: Mislim da je Sirija za SAD zaista samo sporedno ratište u sukobu sa Iranom. Sada predstoji istupanje iz nuklearnog sporazuma u maju, i onda će se konflikt zaoštriti. Mešanje Irana u Siriji bi moglo da posluži kao moralno i geostrateško opravdanje za njihov postupak. Ne smemo zaboraviti ni da je Tramp nedavno kritičara Irana Džona Boltona postavio za savetnika za nacionalnu bezbednost. Ja to vrlo ozbiljno shvatam.

DW: Predsednik SAD je nedavno nagoveštavao da hoće da što pre povuče vojnike iz Sirije, nakon što je IS pobeđen. Koliko se Trampove pretnje posle napada nervnim gasom slažu sa tim namerama?

Braml: Tu ne vidim protivrečnost. Tramp i dalje želi da povuče iz Sirije kopnene vojnike, koji bi inače mogli da budu uzeti kao taoci. Mere odmazde za napade hemijskim oružjem su samo vazdušni napadi.

- pročitajte još: Razorni napadi i „crvene linije“

DW: Razaznajete li neku dugoročnu strategiju vlade SAD kada je reč o sirijskom pitanju?

Braml: U svakom slučaju da. Moja hipoteza je, kao što rekoh, da je za SAD važan Iran. Što situacija na domaćem političkom frontu bude neprijatnija za Trampa, tim veći će, kako mislim, biti rizik od rata protiv Irana. Ne smemo zaboraviti da su u novembru izbori za Kongres. Najgori scenario za Trampa bi bio da izgubi oba doma Kongresa. U tom slučaju bi mu rat protiv spoljnog neprijatelja pomogao da se domogne nekog nadstranačkog konsenzusa. Ako bi postojala pretnja za nacionalnu bezbednosti, birači u SAD bi mogli da se u jeku „okupljanja pod zastavom“ odreknu mogućnosti kontrole vlasti koju omogućavaju izbori za Kongres. Tako je bilo i kod Džordža Buša mlađeg posle terorističkih napada od 11. septembra 2001.

Dr Jozef Braml je stručnjak za SAD Nemačkog društva za spoljnu politiku i autor knjige „Trampova Amerika – na račun slobode“. Svoje aktuelne analize objavljuje i na svom blogu usaexperte.com.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android