Donald Tramp je u ponedeljak 20. januara, na dan svoje inauguracije, potpisao niz izvršnih dekreta. I nije neuobičajeno samo to koliki je broj tih dekreta – Tramp je, naime, nekoliko predsedničkih dekreta potpisao za crvenim stolom u Capitol One Areni, pred desetinama hiljada svojih simpatizera koji su oduševljeno klicali. Oni su se okupili kako bi gledali prenos inauguracije uživo i kasnije lično proslavili svog predsednika i idola.

Predsednik SAD obično potpisuje izvršne dekrete u Ovalnom kabinetu u Beloj kući, što je Tramp kasnije tokom dana i uradio – s dodatnim dekretima.

Izvršni dekreti su uputstva koja predsednik izdaje bez potrebe da se konsultuje s Kongresom, koji je zadužen za donošenje redovnih zakona. Predsednik može da zaobiđe Predstavnički dom i Senat izdavanjem sopstvenih dekreta direktno saveznim zvaničnicima.

„Izvršni dekreti postavljaju okvir za delovanje [saveznih] agencija“, objašnjava za DW Mišel Egan, profesorka političkih nauka, upravljanja i ekonomije na Američkom univerzitetu u Vašingtonu. Ti dekreti, međutim, mogu da budu osporeni na sudu, a mogu i da ih opozovu sledeći predsednici. Potpisivanje tih predsedničkih dekreta postalo je „sve važniji oblik upravljanja – oni se lako donose, ali se i lako ukidaju“, kaže Egan.

Koje je izvršne dekrete Tramp potpisao prvog dana?

Prvi izvršni dekret koji je Tramp potpisao kao 47. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, bio je ukidanje 78 izvršnih dekreta koje je uveo njegov prethodnik Džo Bajden. Ostale direktive potpisane u areni u Vašingtonu uključivale su dekret  svim saveznim odeljenjima i agencijama da se pozabave krizom troškova života, kao i dekret za zaustavljanje cenzure od strane vlade.

Takođe je potpisao izvršni dekret kojim se navodi da SAD izlazi iz Pariskog klimatskog sporazuma, a kasnije u Beloj kući i direktivu kojom se navodi da će SAD istupiti iz Svetske zdravstvene organizacije.

„Mnogi Trampovi birači skeptični su prema političkim organizacijama i institucijama, tako da smo videli neke ustupke toj grupi“, kaže za DW Džej Majls Koleman, analitičar izbora s Centra za politiku Univerziteta Virdžinija.

Jedna od Trampovih najvećih predizbornih tema, imigracija, takođe je bila deo niza izvršnih dekreta  prvog dana. Predsednik je proglasio vanredno stanje na granici SAD sa Meksikom, kako bi vlada mogla da preuzme kontrolu nad onim što Tramp naziva katastrofalnom situacijom i da zaustavi „invaziju“ ilegalnih imigranata, za koju je rekao da se dogodila tokom Bajdenovog mandata.

Druga velika tema tokom Trampove kampanje, pitanja prava LGBTQ+ zajednice, takođe je bila na spisku direktiva koje je potpisao u ponedeljak. U dekretu  je navedeno da će, prema politici SAD, postojati samo dva pola, muški i ženski, bez mogućnosti nebinarne ili raznolike opcije. Tom direktivom Donald Tramp je saveznim agencijama naložio da opozovu politike uvedene tokom predsedavanja Bajdena, a koje su transrodnim osobama olakšale ažuriranje oznaka pola na saveznim identifikacionim dokumentima.

Šta Trampovi dekreti znače za SAD?

Izvršni dekreti koje je Tramp potpisao već prvog dana na dužnosti pokazuju prioritete predsednika. „Mislim da će ta [svetonazorska i identifikaciona] pitanja biti istaknuta u prvim danima nove administracije i u novog Kongresa“, kaže za DW Kreg Saperstajn, partner u praksi javne politike međunarodne advokatske kancelarije Pilsburi.

Ali, nisu svi Trampovi izvršni dekreti koje je potpisao prvog dana od neposrednog uticaja na državu. Na primer, povlačenje iz Svetske zdravstvene organizacije trajaće godinu dana dok ne stupi na snagu. I biće potrebno neko vreme pre nego što Amerikanci osete posledice nekih drugih uredbi, kaže Saperstajnova koleginica, ekspertkinja za upravno pravo, Ajmi Goš.

Tramp može da potpiše dekret o proglašenju vanrednog stanja, ali konkretni politički potezi koje on time želi da omogući i sprovede moraju da prođu još nekoliko koraka u procesu u nadležnim saveznim institucijama, objašnjava Goš.

„Tu su važni detalji, jer mnogo toga može da promeni to ko je pogođen kojom merom, kada će se one primenjivati i da li će biti izuzetaka“, kaže Goš za DW. „Neke stvari mogu da se dogode odmah prvog dana, ali mnogo izvršnih dekreta [koje je Tramp potpisao] će proći kroz proceduru detaljnog čitanja i provera drugih administrativnih procesa.“

Tramp pomilovao napadače na Kapitol

U Ovalnom kabinetu u ponedeljak, Tramp je takođe potpisao i naloge za pomilovanje gotovo svih 1.600 optuženika koji su upali u Kapitol kako bi pokušali da zaustave prenos vlasti 6. januara 2021. Ranije tokom večeri u Capitol One Areni, već je govorio o svojim planovima za pomilovanje onih koje naziva „taocima 6. januara“.

Tramp je te izjave dao stojeći ispred Izraelaca čiji su članovi porodica uzeti kao taoci od strane terorističke organizacije Hamas dok su bili kod kuće sa svojim voljenima ili slavili na muzičkom festivalu tokom napada na Izrael 7. oktobra 2023.

S druge strane, među Amerikancima koje je Tramp više puta nazivao „taocima 6. januara“ su i stotine optuženih koji su pod zakletvom priznali svoje krivično delo 6. januara, kao i drugi koje su sudije ili porota proglasili krivim.

Videti predsednika SAD kako potpisuje veliki broj pomilovanja prvog dana na dužnosti redak je prizor. „Pomilovanja se obično smatraju nečim što se radi pred kraj mandata“, kaže Goš. „Ali za predsednika Trampa, ako ste pratili kampanju i sve što je rečeno nakon izbora, nije iznenađenje da su pomilovanja deo agende prvog dana. Jer, to je bio veliki deo njegove logike zbog koje se ponovo kandidovao za dužnost predsednika.“ Da ispravi tu, kako je on vidi, nepravdu.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku