Badiše cajtung (Frajburg): „Predsednik SAD je za vikend postavio na internet video snimak na kojem se vidi kako premlaćuje jednog novinara. Kao vic? Kao šalu? Možda to Donald Tramp ni sam ne zna. A možda je samo hteo da pokaže kako treba postupati sa nekim medijima. Kako god bilo, političar koji je, bar u zapadnom svetu, najmoćniji, širi tvit koji fanatični sledbenici mogu da protumače kao poziv na nasilje – to je neodgovorno i nova najniža tačka na skali skandala Donalda Trampa (na kojoj nema donje granice). Nakon što se ovaj milijarder uselio u Belu kuću, jedno vreme je postojala nada da će funkcija na kojoj se nalazi da ga oblikuje kako treba. Nažalost, on oblikuje svoju funkciju onako kako hoće. Tako se SAD od partnera sve više pretvaraju u – rizik“.

Zidojče cajtung (Minhen): „Da li Tramp zaista smatra da je ovaj video-snimak, gde on premlaćuje osobu kojoj je na glavu montiran logo CNN-a, vickast?Je li to izraz njegove frustracije zbog navodno nekorektnog izveštavanja, ili je to neuvijen poziv na nasilje nad novinarima? Niko ne zna, a Trampu je to ionako svejedno. To na kraju znači da svako treba sam da iznađe kako će tumačiti ovaj video-snimak od 28 sekundi. Mnogo Trampovih sledbenika će se tome samo slatko smejati. Ali, možda će neko ko je zaslepljen posegnuti za oružjem, i učiniti ono što je predsednik već učinio.“

Nordvest cajtung (Oldenburg): „To što Tramp zbog svojih tvitova za ogroman broj ljudi ispada smešan, verovatno mu je svejedno. Ali, ona na taj način nanosi štetu svojoj funkciji, koju mu je američki narod odgovorno predao. Ko će, moliću, još ozbiljno shvatiti ovog čoveka? Zastrašujuće saznanje kada znamo kakva je moć koju ima u rukama. Štampa ima jasan zadatak da kontroliše moćne i ukazuje na ono što je loše. To mora da izdrži i Donald Tramp. A ako se o njegovom radu šire laži, onda njegov ogroman štab ima mogućnost da ih demantuje. Na argumentovan način. Tako funkcioniše demokratija.“

Najsporniji gost u Hambrugu

Štampa se bavila i učešćem Donalda Trampa na predstojećem samitu G20. O tome pišu:

Špigel onlajn (Hamburg): „Neki učesnici samita smatraju da će Donald Tramp biti najsporniji gost manifestacije. Čak i kancelarka Angela Merkel očekuje, kako je rekla, teške diskusije. Partner iz Amerike joj je još u maju zagorčao sastanak NATO u Briselu. U ponedeljak su Merkelova i Tramp telefonirali, posle čega je Bela kuća objavila lapidarno saopštenje u kojem se kaže da su razgovarali o pripremama za hamburški samit, o klimi i trgovinskim pitanjima, te da Tramp hoće da pomogne Merkelovoj da ovaj samit bude uspešan.“

„A šta to znači – o tome se mišljenja razlikuju. Za Trampa je ovaj sastanak, koji Nemačku upošljava već mesecima, više fusnota u kalendaru – u bekstvu od skandala koji ga prate kod kuće. Na silu slikane grupne fotografije, koje bi trebalo da izraze zajedništvo, ionako mu ne leže: on se radije sam nalazi u središtu pažnje.“

Cajt onlajn (Hamburg): „Poštovani g. predsedniče, dobrodošli u Nemačku, domovinu Vaših predaka. Vi ste na samitu G20 gost u zemlji kojoj ide tako dobro kao što joj dugo nije išlo, u svakom slučaju bolje – žao mi je što to moram da kažem – nego Sjedinjenim Američkim Državama. Ne verujete mi? Kod nas je stopa nezaposlenosti – prema uobičajenoj međunarodnoj definiciji 3,9 odsto, a kod vas 4,7 odsto građana nema posao. Nemačka privreda je u prvom kvartalu imala rast od 0,6 odsto, a američka samo 0,4 odsto. Naš državni dug iznosi oko 67 odsto bruto društvenog proizvoda, Vaš – 107 odsto. Nemci žive duže od Amerikanaca, imaju bitno duži godišnji odmor – i pri tome otprilike iste zarade. I, da, mi pravimo bolje automobile.“

„Zašto Vam ovo pišem? Zato što se čuje da Vi hoćete Vašu zemlju ponovo da učinite velikom - pa bi Vam ovaj ili onaj savet možda dobro došao. Na primer, fiks-ideja da država može da se vodi kao firma: zaboravite to! I kod nas su ljudi dugo u to verovali. Kleli su se u poreski izveštaj koji može da stane na podmetač za čaše; osnivali su komisije za debirokratizaciju i hteli da ograniče davanja države. Danas se tome smejemo. Shvatili smo da jaka država nije nikakva pretnja uspešnom privređivanju, već uslov za njega – i da su ljudi produktivniji kada ne moraju stalno da se bore za golu egzistenciju.“

Priredio: Saša Bojić