DW: Jesu li transatlantski odnosi još uvek kul?

Lars Mitke: U svakom slučaju su kul. Naša generacija mora da nađe novi pristup kako bi i ostali kul. Starija generacija je kod ove teme štošta izostavila. Važno je da se time sada pozabavimo mi, mlađi.

Dejvid Ajzler: Ja sam nekako i lično upleten, jer mi je supruga Nemica. Ali i na geopolitičkom nivou postoji velika potreba da Nemačka i Amerika idu istim putem. Strateške mape se dramatično menjaju. Sve je teže zastupati i progurati sopstvene vrednosti u svetu.

DW: Da li su mladi u Americi uopšte zainteresovani za Nemačku i Evropu?

Dejvid Ajzler: Da, postoji neprekinuti interes, iako to nije tako očigledno. Često se misli da američka kultura osvaja svet i ne osvrćući se na druge. Ali pogledajte najnovije filmove i televizijske formate – Nemačka tu sasvim dobro stoji. U međuvremenu imamo prijateljski rivalitet dve zemlje. Recimo kada pomislite na fudbalsko prvenstvo sveta – susret Nemačke i SAD bio je najgledanija utakmica. Prijateljstvo i rivalitet su zaista važni, zbog toga su naši odnosi kul i seksi.

DW: Larse, kako stoji sa Nemcima i njihovim interesovanjem za Ameriku?

Lars Mitke: Mnogi misle da je nemačko-američko prijateljstvo uklesano u kamenu. Ali to je opasno. Na tom prijateljstvu stalno mora da se radi. Kroz razlike u stavovima prema NSA ili Iračkom ratu često u zapećak padne ono što nas povezuje.

DW: Nedavno su iskusne diplomate Volfgang Išinger i Karen Donfrid predale svoj izveštaj o transatlantskim odnosima. Vas dvojica ste znatno mlađi, i vaš sopstveni izveštaj je nazvan „Kroz novu prizmu“. Kako izgleda taj novi pogled?

Dejvid Ajzler: Teme su iste, ali je pristup drugačiji.

DW: Imate li neki primer?

Lars Mitke: Analizirali smo različite teme u sklopu transatlantskih odnosa i ustanovili da se mnogi interesi poklapaju. Smatramo da je naše partnerstvo sve važnije, jer Kina, Rusija ili Brazil imaju drugačiju agendu od nas.

DW: Ali zar ne bi bilo ispravno otvoriti transatlantsko partnerstvo za Kineze ili Brazilce?

Dejvid Ajzler: Apsolutno. Nekada davno smo počeli sa transatlantskim odnosima, ali to može biti odskočna daska i za druge zemlje. To je projekat sledeće generacije.

Lars Mitke: Odlično bi bilo ako bismo ikako mogli da iskoristimo dobra iskustva sa Amerikancima da poboljšamo odnose sa mladim Kinezima ili mladim Brazilcima. Tu su veoma važni programi razmene, baš tako sam i ja stigao do Amerike. Kritikujemo Stejt dipartment zbog odluke da smanji sredstva projektu razmene sa nemačkim Bundestagom, i zahtevamo da se ta odluka smesta povuče.

DW: Šta još tražite?

Dejvid Ajzler: Tražili smo više transparentnosti. To recimo važi za pregovore o Sporazumu o slobodnoj trgovini.

DW: Hajde da pričamo o odbrambenoj i bezbednosnoj politici. Amerikanci se žale da u Nemačkoj nisu ni otpočele diskusije o energetskoj bezbednosti u Persijskom zalivu ili bezbednosti u Sredozemnom moru. Dejvide, Vi ste se kao vojnik borili u Iraku i Avganistanu. Kako o tome pričate sa mladim Nemcima?

Dejvid Ajzler: To je teško pitanje. Kao bivši vojnik oženjen Nemicom često sam viđen kao nezvanični predstavnik SAD u svetu (smeh). Kada razgovaram sa mladim Nemcima primećujem stav da je Amerika najvažnija vojna sila i da tu drugi ne moraju mnogo da pomažu. Nemačka vlada bi morala da pokrene temu vojske u javnosti.

DW: Mladi uvek upućuju na Drugi svetski rat, kada žele da objasne nemačku suzdržanost. Priznajete li to kao argument?

Dejvid Ajzler: Ne, ne priznajem. Vreme je da se zakopa taj deo istorije. Treba da se sećamo, ali niko ne može da poredi današnju Nemačku sa tadašnjom nacističkom Nemačkom.

Lars Mitke: Nemačka se trenutno nalazi u procesu transformacije i povećava vojni angažman na međunarodnoj pozornici. To se prepoznaje u Vašingtonu. U naredne tri godine će biti povećan i budžet za odbranu. Nemci su se jako angažovali u spašavanju izbeglica u Sredozemnom moru. Ali istina je, nemačkoj javnosti treba objasniti zašto nemačka politika vuče neke poteze, zašto se angažuje u Iraku ili se zalaže za Sporazum o slobodnoj trgovini. To nedostaje u diskusiji. Ukoliko naša generacija ne bude uvidela koliki povratni uticaj na Nemačku imaju međunarodni konflikti i projekti, onda ćemo za 20 godina plaćati tu grešku.

*Nemac Lars Mitke je analitičar međunarodne savetničke firme Avascent i stručnjak za bezbednosnu politiku. Amerikanac Dejvid Ajzler je istraživač na vašingtonskom Institutu za analizu odbrane.