Do sada su transrodne i nebinarne osobe u Nemačkoj morale da prolaze složenu proceduru s dva psihijatrijska veštačenja ako su htele da promene svoj pol ili ime. Nakon toga bi konačnu odluku donosio sud. Osoba koja je podnosila zahtev je za čitavu proceduru morala i da snosi troškove, u proseku oko 1.900 evra.

To je definisano Zakonom o transseksualcima iz 1980. za koji je Savezni ustavni sud nedavno utvrdio da u mnogim delovima nije u skladu s ustavom. Savezna vlada takozvanim Zakonom o samoopredeljenju sada želi da promeni taj zakon, prilagodi ga vremenu i novim društvenim okolnostima.

-pročitajte još: Stranac u sopstvenom telu

Lakše do promene ličnih dokumenata

Nacrtom zakona predviđeno je da se s navršenih 18 godina omogući da se u matičnom uredu unese promena pola i imena bez prethodnog veštačenja. Za maloletnike do 14 godina bi tu promenu mogli da izvrše zakoniti staratelji.

Maloletnici stariji od 14 godina mogu sami da podnesu prijavu promene, ali ona može da stupi na snagu samo ako zakonski staratelji daju svoj pristanak. Ako to nije slučaj, porodični sud može da zameni saglasnost, pri čemu vi sud trebalo da se orijentiše, kako se navodi u nacrtu zakona, „onim što je najbolje za dete“.

Olakšanje u svakodnevici

Za Kalea Himpfnera iz Saveznog udruženja „Trans*“, inicijativa o promeni zakona je „istorijski“ događaj. Zakon o samoodređenju već godinama iščekuju mnoge trans i nebinarne osobe.

„Ti ljudi često žive s ličnim dokumentima koji ne odgovaraju njihovom izgledu ili identitetu. U svakodnevnom životu to stalno dovodi do problema i diskriminacije“, kaže Himpfner.

Himpfner je to i sam iskusio na svojoj koži. Jednom je imao problema jer mu nisu verovali da je vlasnik bankovne kartice s obzirom na to da ime na kartici nije odgovaralo njegovom izgledu. Službenici su pretpostavljali da je karticu uzeo od prijatelja. I prilikom policijskih kontrola često je bilo napatih situacija.

Kad je psihološki napor postao prevelik, Himpfner se odlučio na proceduru kako bi mu u dokumentima promenili ime i pol. Ali, taj proces je, kaže, ponižavajući. Često se postavljaju intimna pitanja, na primer o ponašanju prilikom masturbacije. Za one na koje se to odnosi, novi nacrt zakona bio bi „veoma veliki korak napred“, kaže Himpfner. Ali, dodaje, „i za društvo u celini“, jer bi to moglo da doprinese da se raznolikost doživljava kao prirodni deo društva.

Demohrišćanska opozicija skeptična

Opozicioni Demohrišćani (CDU/CSU) su skeptični u vezi s vladinim predlogom zakona, naročito oko dela koji se odnosi na maloletnike.

Prema mišljenju Silvije Breher, njihove predstavnice zadužene za pitanja porodice, novi zakon „nesrazmerno snažno“ zadire u Ustavom zaštićeno pravo roditelja na odgoj dece. Kritika te političarke CDU odnosi se i na situaciju u kojoj se roditelji protive da se promena pola unese kod deteta mlađeg od 14, bez da to obrazlože.

Ignorisanje prava roditelja?

Prema nacrtu zakona naime, „porodični sud u nekim slučajevima može sam da zameni izjavu staratelja ili da čak delimično oduzme starateljstvo“ ako postoji rizik za dobrobit deteta. „Posebno u razvojno osetljivim fazama, poput puberteta, najbliži staratelji ne bi trebalo da budu izostavljeni iz tako ozbiljne odluke“, naglašava Breher.

Ona takođe kritikuje to što savezna vlada, koju čine Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali, „ignoriše kritike dečijih i adolescentskih psihijatara koji strahuju od toga da bi mladi u pubertetu mogli da donose ishitrene odluke o promeni pola“, kaže političarka CDU.

Međutim, nacrt zakona ne govori o medicinskim merama promene pola – to je izričito navedeno u nacrtu. Nemačko društvo za dečiju i adolescentsku psihijatriju, psihosomatiku i psihoterapiju (DGKJP) pozdravilo je to pojašnjenje u svom saopštenju.

nk (dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.