Priču Muse Kamarasa možete čuti u bezbroj varijanti. „Pre godinu dana sam napustio svoju domovinu Liberiju kako bih pokušao da u Evropi zaradim novac za svoju porodicu. Imam dvoje dece. Stigao sam do Tripolija gde su me uhapsili i zatvorili kako bi me prisilili da platim otkupninu. Ali nisam mogao da platim jer nisam imao više ništa." Dva meseca je sedeo u zatvoru. U glavi, kaže „više nije kako treba", opala mu je i kosa... Sada se taj 36-godišnjak nalazi u Nijameju, glavnom gradu Nigera, u regionalnom centru Međunarodna organizacija za migracije (IOM) koja mu pomaže neko vreme. I ponovo Nijamej, ali ovoga puta na putu nazad. Jer, put ka Evropi je propao.

Sa sudbinama poput njegove, nemačka kancelarka Angela Merkel susreće se na svojoj drugoj stanici tokom boravka u Africi. Skoro svaki zapadni Afrikanac koji želi da se domogne Evrope, mora da prođe kroz Niger. Devedeset odsto njih ide preko Agadeza na severu zemlje, pa dalje prema Libiji i Sredozemnom moru. Procenjuje se da je ove godine kroz taj grad prošlo 180.000 ljudi. Nekada je Agadez bio turistički hot-spot, a danas živi od trgovine ljudima.

Pronaći druge izvore zarade

„Za tu 'privrednu granu' morala bi da se nađe neka zamena", rekla je Merkelova tokom sastanka s predsednikom Nigera Mahamaduom Isufuom. Kao prvo, morali bi da se pronađu drugi izvori zarade – cash for work – tako je to nazvala nemačka kancelarka. Mora se izgraditi infrastruktura – kuće, škole – a sve to u saradnji s regionalnim akterima. A sa njima sarađuje i Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ) na projektu Better Migration Menagment. Oni žele više od bolje zaštite granica. „To na primer znači da moraju da se identifikuju žrtve trgovine ljudima, da se sklone na sigurno i da im se obezbedi tretman dostojan čoveka, takođe i od graničnih policajaca", rekla je šefica GIZ Tanja Gener.

Ali predsednik Nigera više voli da priča o velikim stvarima. Njegova zemlja dobija ogromnu pomoć i od Nemačke, ali to, kaže, nije dovoljno. „Fondovi Evropske unije za stabilnost i prevladavanje uzroka ilegalne migracije, u Africi raspolažu sa 1,8 milijardi evra. A samo Nigeru je potrebna milijarda." Isufu je pred novinarima oduševljeno hvalio plan ponovne izgradnje, kao što je to uradila Nemačka nakon Drugog svetskog rata. No, Merkelova je u tom trenutku pomalo lukavo rekla da bi prvo trebalo „efikasno, razumno i delotvorno" upotrebiti novac koji je već sada na raspolaganju. Dodala je da bi, tek kada se u Agadezu pokrenu projekti, onda moglo govoriti i o povećanju sredstava. Takođe, situacija u Nigeru ne može da se poredi sa situacijom u Nemačkoj nakon Drugog svetskog rata, jer, uprkos svom uništenju, u Nemačkoj je funkcionisala koordinacija, a i nivo obrazovanja bio je na znatno višem nivou.

Projekat koji za svoju strategiju u zapadnoj Africi može da računa sa više sredstava od strane Nemačke – godišnje više od deset miliona evra – jeste projekat koji vodi IOM. Preko te organizacije su migranti bolje informisani o opasnostima puta ka severu, o mnogim koji poginu u Sredozemnom moru, kao i o brojnima koji živote ostave u pustinji Sahare. Ta organizacija je i Musi Kamari kupila avionsku kartu kako bi mogao da se vrati kući. Jedino što ne znamo jeste kako će Musa dalje da izdržava sebe i svoju porodicu.