Vrednost skulpture procenjuje se na 400 miliona evra i to je jedan od najpoznatijih artefakata starog Egipta. Ali, od 1922. se to 3.370 godina staro poprsje kraljice Nefertiti nalazi u Berlinu.

Sada – i to ne po prvi put – iz Egipta stiže zahtev da ga Nemačka vrati. Zahi Havas, bivši egipatski ministar za starine, aktivno se zalaže za povratak Nefertiti još od 2011. godine. Nedavno je intenzivirao taj svoj angažman: pokrenuo je peticiju kojom poziva Nemačku da vrati poznatu bistu koja se trenutno nalazi u berlinskom muzeju Neues Museum.

„Ta bista, izvanredna i jedinstvena zbog svoje istorijske i estetske vrednosti, sada je u Nemačkoj, ali vreme je da se vrati kući u Egipat“, navodi se u peticiji.

Nemački arheološki tim otkrio je oslikano poprsje 1912. godine i poslao ga u Evropu godinu dana kasnije. Nefertiti je postala važna turistička atrakcija i za mnoge samorazumljiv deo Berlina.

Da li je Nefertiti simbol kolonizacije?

Poprsje od krečnjaka za koje se veruje da je izrađeno 1345. pre Hrista, naziva se kolokvijalno i „ambasadorom Egipta“. Ali, egipatska arheološkinja Monika Hana to vidi drugačije. „Ambasador podrazumeva diplomatsku razmjenu“, kaže ona za DW. Samo, da li je Egipat zauzvrat dobio nešto važno, nešto poput „krune pruskog kralja Fridriha Velikog ili neke slike Albrehta Direra? Mislim da nismo“, kaže Hana. „Ako pošaljete ambasadora samo u jednom smeru, on je onda talac.“

Monika Hana javno poziva na „dekolonizaciju egipatske arheologije“. Tvrdi da inicijativa za povratak Nefertiti izaziva otpor, jer bi to „stvorilo presedan koji bi otvorio put za povratak mnogih različitih predmeta uzetih za vreme kolonijalizma“.

I zaista, Havasova peticija se ne odnosi samo na Nefretiti – on traži i povratak Kamena iz Rozete i Zodijaka iz Dendere, egipatskih starina koje se nalaze u Francuskoj i Velikoj Britaniji. Kamen iz Rozete, izložen u Britanskom muzeju u Londonu, drevni je egipatski kamen s natpisima na nekoliko jezika i pisama. Poslužio je kao ključ za otključavanje tajni hijeroglifskog pisma. Zodijak iz Dendere je ogroman kameni dijagram iz egipatskog hrama koji datira iz sredine prvog veka pre Nove ere, a trenutno se nalazi u muzeju Luvr u Parizu.

Berlinski muzej kaže da nema osnova za povratak

Pruska fondacija za kulturnu baštinu, koja nadzire berlinske muzejske zbirke, priznala je u prošlosti da u njenim zbirkama postoje ukradena umetnička dela, poput recimo nekih bronzanih skulptura iz Benina. Neke su onda vraćene Nigeriji 2022. godine.

Međutim, za poprsje Nefertiti kaže se da je legalno dobijeno iz Egipta, nakon što je otkriveno u ostacima grada Amarne, kratkotrajne prestonice pod faraonom Enatonom, Nefertitinim suprugom. Nakon njegove smrti, grad na istočnoj obali reke Nil bio je napušten 1335. godine pre Nove ere.

„Bista Nefertiti pronađena je za vreme iskopavanja koje je odobrila Egipatska uprava za starine“, kaže Štefan Mihler, portparol Pruske fondacije za kulturnu baštinu. „Dospela je u Berlin na osnovu tada uobičajene podele nalaza koja je obuhvatala mnoge druge predmete. Poprsje je legalno izneseno iz zemlje i ne postoji zahtev za povratak od strane egipatske vlade“, naveo je Mihler u pisanoj izjavi za DW.

On se dakle poziva na dogovor s egipatskim vlastima koji je predviđao 50:50 podelu oko 10.000 pronađenih artefakata u zamenu za finansiranje koje je obezbedio nemački magnat pamuka i tekstila James Simon. Nemački stručnjaci za umetnost kažu da je predstavnik egipatske vlade odabrao polovinu predmeta, dok je druga polovina odneta u Nemačku, uključujući i poprsje koje je nekoliko godina kasnije bilo izloženo u muzeju u Berlinu.

Arheolog tvrdi da je poprsje „drsko ukradeno“

Neki osporavaju takvo predstavljanje događaja. Havas piše da je poprsje Nefertiti „drsko ukradeno iz Egipta od strane Nemaca 1913. godine, kada je skriveno i prokrijumčareno iz zemlje, uprkos zakonima koji su zabranjivali iznošenje ’izuzetnih’ arheoloških nalaza iz Egipta.“

Egipatski arheolog tvrdi da je nemački egiptolog Ludvig Borhard, vođa iskopavanja, izneo Nefertiti iz zemlje pod lažnim izgovorom.

Prema veb-stranici „Vraćanje baštine“ (Returning Heritage), koja izveštava o debatama o kulturnoj restituciji, „egipatska država je u to vreme imala pravo veta nad svim predmetima koje su smatrali previše važnim da napuste zemlju“. Ali, moguće je da je Borhard „pogrešno predstavio važnost“ biste, napomenuo je autor izveštaja Luis Meknot.

Uklanjanje skulpture Nefertiti dogodilo se pre otkrića Tutankamonove grobnice 1922. godine. To istorijsko otkriće podstaklo je Egipat da ukine sva prava „data stranim istraživačima da odnose glavne nalaze kući“, naveo je Meknot u svom izveštaju.

Stručnjak veruje da je „vrlo malo verovatno“ da će Havas uspeti u svojoj kampanji za povratak Nefertiti, osim ako on ili egipatske vlasti ne „iznesu nove dokaze o namernoj prevari“.

„To kako se tada delio plen takvih iskopavanja, često (ako ne i uvek) obavijen je misterijom“, kaže za DW Luis Meknot.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku