Kristalno čista voda, jedva vidljivi talasi i spasioci na plaži: uslovi za opušten dan na čuvenoj plaži Kudži (Coogee Beach) u Sidneju delovali su gotovo savršeno. A onda je usledio šok: proteklog vikenda, na samo tridesetak metara od obale ove australijske plaže iz snova, ajkula je napala 35-godišnju ženu – pretpostavlja se da je reč o velikoj beloj ajkuli. 

Mlada majka je preživela napad sa teškim povredama, ali ovaj incident je ponovo raspirio debatu koja u Australiji traje već decenijama.

Prema rečima članova porodice, žena je zadobila povrede opasne po život na levoj nozi, dok je jedna ruka morala da joj bude amputirana. „Biće joj potrebna sveobuhvatna i dugotrajna nega, podrška i rehabilitacija“, prenosi televizija ABC izjavu porodice. „Kao porodica smo šokirani i duboko potreseni što je ovako nešto moglo da se dogodi našoj voljenoj partnerki, ćerki i majci, koja je bila toliko puna života i energije.“

Sve glasniji pozivi na odstrel ajkula

Šta dalje? Poslednjih meseci broj napada ajkula u saveznoj državi Novi Južni Vels vidno je porastao. 

Nadležne službe su još u januaru zabeležile čak četiri napada u roku od samo 48 sati, što su mediji opisali kao „nesvakidašnju učestalost“. Vlada se našla pod sve većim pritiskom, pa su ponovo glasniji pozivi na takozvani „shark culls" – organizovani odstrel ajkula.

Ministarka poljoprivrede Tara Morijarti, koja je ujedno zadužena i za upravljanje rizicima od ajkula, odbila je da se u obraćanju medijima kategorički izjasni protiv odstrela. „Ništa ne isključujemo“, izjavila je. 

To je bilo sasvim dovoljno da se ponovo pokrene staro pitanje koje već dugo duboko deli australijsku javnost: treba li ciljano ubijati ajkule kako bi se smanjio rizik po kupače?

Zagovornici ove ideje tvrde da svaki sprečeni napad opravdava i najdrastičnije mere. Sa druge strane, naučnici i ekolozi podsećaju da su ajkule izuzetno mobilne migratorne životinje i da bi ubijene jedinke brzo zamenile druge. Uz to, ne postoje jasni dokazi da programi odstrela ili hvatanja dugoročno smanjuju broj napada.

Međutim, ova rasprava ima još jednu pravnu prepreku. Stručnjaci veruju da je ženu na plaži Kudži napala velika bela ajkula, a upravo je ta vrsta u Australiji pod strogom zaštitom. 

Premijer Novog Južnog Velsa Kris Mins zato je brzo razjasnio da odstrel ove vrste ne dolazi u obzir. Situacija je, pak, drugačija kada je reč o bik-ajkulama, koje su takođe odgovorne za napade u ovom regionu. U tom slučaju, Mins nije želeo unapred da isključi drastičnije mere.

Kako se kupači trenutno štite?

Novi Južni Vels se do sada oslanjao na kombinaciju različitih mera: klasične mreže protiv ajkula, takozvane SMART-drumlines (pametne bove sa mamcima koje alarmiraju nadležne čim se ajkula uhvati, nakon čega se ona brzo locira i pušta na slobodu), elektronsko praćenje čipovanih životinja i dronove. Ova savezna država svake godine ulaže oko 30 miliona australijskih dolara (18,3 miliona evra) u bezbednost kupača.

Ipak, najnoviji napad nameće neprijatno pitanje: da li ovaj sistem uopšte funkcioniše? 

Tokom vikenda, kada se napad dogodio, iznad plaže Kudži nije leteo nijedan nadzorni dron. Razlog za to su zone zabrane leta zbog blizine sidnejskog aerodroma. Iako se iz vazduha nadgleda oko 80 plaža u ovoj saveznoj državi, one koje se nalaze na koridorima za sletanje aviona često moraju biti izuzete iz programa.

Da li su dronovi rešenje?

Stiven Pirs, šef organizacije za spasavanje na vodi (Surf Life Saving NSW), smatra da ovaj incident jasno oslikava limite trenutnog sistema. Njegova organizacija vodi najveći program nadzora dronovima na svetu, sa više od 100.000 letova godišnje. Mediji prenose njegove reči da je vidljivost na dan napada bila izuzetno dobra.

„Voda je bila kristalno čista, bez velikih talasa i sa vrlo malo ljudi u moru. Da su dronovi bili u vazduhu, verovatno bismo uočili brojna morska stvorenja“, rekao je Pirs. 

On veruje da ova tehnologija predstavlja budućnost nadzora plaža i tvrdi da su dronovi „daleko bolji od mreža“ jer omogućavaju da se životinja uoči na vreme i da se kupači pravovremeno upozore.

Zašto ajkule uopšte napadaju ljude?

Naučnici podsećaju da ljudi nisu prirodni plen ajkula, koje naseljavaju našu planetu već stotinama miliona godina. Većina napada je zapravo posledica zabune: gledano iz morskih dubina, siluete plivača ili surfera podsećaju na foke ili drugi uobičajeni plen. 

Problem je u tome što kod predatora dugog nekoliko metara čak i običan „izviđački ugriz“ može da izazove povrede opasne po život.

Međutim, sa svakim novim napadom raste i pritisak javnosti. Stručnjaci upozoravaju da se uslovi duž australijske obale menjaju. Usled zagrevanja mora i promena u migracionim rutama, susreti ljudi i ovih velikih morskih grabljivica mogli bi postati sve češći.

Vlada je ove godine uložila dodatne milione u sisteme odbrane od ajkula – pre svega u programe sa dronovima, naučna istraživanja i pojačan nadzor. Da li će to biti dovoljno, ostaje da se vidi. Ministarka Morijarti zaključuje: „Mi delimo okean sa divljim životinjama. Savršeno rešenje ne postoji.“