Tekst današnje Nemačke himne je treća strofa „Pesme Nemaca“ (Deutschlandlied) koju je napisao Avgust Hajnrih Hofman fon Falersleben. Prve reči strofe koja se sada peva su „Jedinstvo i pravda i sloboda“ (Einigkeit und Recht und Freiheit).

Nacionalsocijalisti su međutim pevali samo prvu strofu Falerslebenove pesme koja počinje sa „Nemačka, Nemačka iznad svega“ (Deutschland, Deutschland über alles). Ta strofa se više ne peva i njeno pominjanje se smatra indirektnom podrškom nacizmu.

U intervjuu za diseldorfski list Rajniše post, premijer Ramelov – inače prvi pokrajinski premijer iz redova Levice u istoroji ujedinjene Nemačke – kazao je da on lično peva treću strofu „Pesme Nemaca“, ali da pri tom ne može sebi iz glave da izbaci „nacističke marševe od 1933. do 1945. godine“.

Kazao je i da mnogi istočni Nemci i trideset godina nakon pada Berlinskog zida ne pevaju tu himnu. Premijer Tiringije zato predlaže sasvim novi tekst sa kojim bi svi mogli da se identifikuju i da kažu: „To je moj tekst.“

„Problemi sa jedinstvom, pravdom i slobodom?“, pita se list Nirnberger nahrihten. „Ramelov, kao i mnogi drugi u stranci Levice, smatraju da je ujedinjenjem istočne i zapadne Nemačke takoreći nastala nova država kojoj su potrebni novi simboli.“ List podseća da je Levica delom naslednica bivše istočnonemačke režimske partije te da ni danas „ne žele da priznaju da je njihov DDR iščezao u Saveznoj Republici Nemačkoj“.

„Trenutak za novu nacionalnu himnu bio je neposredno nakon ujedinjenja“, ocenjuje list Volksštime iz Magdeburga. „To se nije desilo. Himna je rođena u Vajmarskoj Republici na čiju demokratsku tradiciju se nadovezala posleratna Nemačka. I to važi u istočnoj Nemačkoj kao i u čitavoj SR Nemačkoj.“

„Još nam je samo to falilo: rasprava o nemačkoj nacionalnoj himni“, piše Kelner štat-ancajger. „Doduše ne čudi što se to pitanje pokrenulo 30 godina nakon pada Berlinskog zida. Pokrenuo ga je onaj koji uskoro izlazi na izbore – premijer Tiringije Bodo Ramelov, koji veruje da će se time profilisati i privući pažnju. Ali ideja je pogrešna“, navodi list i obrazlaže:

„Teza Ramelova da je himna strana mnogima u istočnom delu zemlje možda je i tačna. To se odnosi i na mnoge migrante. Ali ipak, jedinstvo, pravda i sloboda bili su ono što je većina istočnih Nemaca želela 1990. godine. Sa druge strane, u ovo vreme velikih podela, teško bi bilo postići dogovor o novoj himni. To ne bi išlo ni sadržajno, ni estetski. A u inostranstvu bi se svi pitali šta je sa Nemcima i da li su normalni.“

„S obzirom da mnogi u istočnoj Nemačkoj imaju problem sa Falerslebenovom himnom, Ramelov s pravom otvara to pitanje“, piše list Rajniše post iz Diseldorfa. „I mora da se kaže, tekst Brehtove Dečije himne (Kinderhymne) bio bi bolji za zajedničku pesmu Nemaca. Ali Ramelov zanemaruje istorijsku dimenzija himne. Ona je prvobitno komponovana kao pesma o slobodi, ali su Falerslebenovu himnu onda zloupotrebili nacisti. Međutim, ona takođe znači i povratak demokratije, ne samo jedinstva. Za vreme Svetskog prvenstva u fudbalu 2006. godine bila je izraz slobode. Nje bi trebalo da se držimo“.

Sa druge strane, list Oberhesiše prese iz Marburga je razočaran: „Još uvek nije sazrelo vreme za diskusiju o tome. Šteta.“

priredio Boris Rabrenović

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android