Toga dana u februaru 2007. život Sijaoa Ćaohua razbio se u hiljadu komada. Do tada je bio srećan otac dvoje dece – dečaka i devojčice. Porodica je imala malu prodavnicu odeće u gradu Huejdžou u blizini Hongkonga. Ali tog dana se život tada 32-godišnjeg Sijaoa iz temelja promenio: njegov petogodišnji sin Sijaosong netragom je nestao. Usred bela dana. „Odmah smo to prijavili“, priča Sijao za DW. „Policija je došla, pogledala i otišla. Tek dva meseca kasnije napravljen je zapisnik. Rekli su da će nam pomoći, ali još uvek nema nikakvog traga.“ Policija pretpostavlja da je dečak otet.

Unosan posao

Od toga dana u februaru pre osam godina Sijao traži svog sina. Najprije je motociklom prokrstario čitavu pokrajinu Guangdong i na javnim mestima okačio dečakove fotografije. Onda je prodao svoju trgovinu i od tog novca kupio kombi kojim se vozi po celoj zemlji u nadi da će pronaći Sijaosonga.

Na hiljade roditelja u Kini očajnički traži svoju decu. U toj zemlji trgovina decom cveta kao nigde drugde na svetu. Zvanična statistika ne postoji, ali kineski mediji izveštavaju o oko 10.000 otmica godišnje. „Generalno se može reći da su naročito ugrožena deca iz siromašnih porodica i ruralnih regiona“, kaže portparolka kineskog predstavništva jedne međunarodne organizacije za pomoć deci. Budući da je ta tema u Kini osetljivo pitanje i da njena organizacija ne bi želela da naruši saradnju s kineskim vlastima, ona želi da ostane anonimna.

Dečaci imaju prednost

Ogromne razmere trgovine decom u Kini usko su vezana za „politiku jednog deteta“ koju je vlada uvela 1979. godine kako bi usporila rast broja stanovnika. Naročito su „tražena“ muška deca na selu. Mnogi roditelji radije su spremni da kupe dečaka, nego da rizikuju da dobiju devojčicu i da onda za drugo dete, možda ponovo za devojčicu, moraju da plate kaznu. To je unosan posao za trgovce decom koji za mušku bebu dobiju i do, preračunato, 15.000 evra. S druge strane, siromašne porodice sa mnogo dece ne mogu sebi da priušte plaćanje kazne i zato daju dete na usvajanje, za šta dobijaju novac.

S obzirom na to da se zbog „politike jednog deteta“ češće obavljaju pobačaji ženskih embriona, u Kini ima prekomerno muškaraca. „To dovodi do porasta potražnje za prostitutkama i suprugama“, objašnjava portparolka organizacije za pomoć deci. Kriminalci profitiraju i od te činjenice, pa otimaju devojčice u tinejdžerskom uzrastu. Centralna vlada u međuvremenu je ublažila svoju „politiku jednog deteta“, ali još nije poznato u kojoj meri to utiče na taj problem.

Teška borba

Kineske vlasti odlučile su da suzbiju trgovinu decom. Za to krivično delo može se izreći i smrtna kazna. Prvi akcioni plan protiv trgovine ljudima stupio je na snagu 2008, a drugi 2013. godine. Taj poslednji plan sadrži mere za prevenciju, krivično gonjenje počinilaca i spasavanje žrtava.

U najnovijem izveštaju američkog Ministarstva spoljnih poslova o trgovini ljudima ocenjuje se da je kineska vlada postigla napredak. Međutim, istovremeno se navodi i to da Peking ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za suzbijanje trgovine ljudima. „Primena propisa varira od regiona do regiona i zavisi od stepena siromaštva“, kaže Šanta Blemen iz kineskog predstavništva Unicefa. „Ipak trebalo bi biti fer i reći da je prilično teško zagarantovati jedinstveno sprovođenje propisa u tako velikoj zemlji.“

Povremeno se beleže i uspesi. Prema zvaničnim podacima, 2011. je oslobođeno 8.660 dece. U aprilu 2015. u racijama u šest pokrajina spaseno je 64 beba i uhapšeno 170 osumnjičenih. Međutim, organizovane mreže za trgovinu decom služe se svim mogućim trikovima, uspešno uklanjaju tragove ili potplaćuju državne službenike.

Jačanje svesti

Sijao Ćaohu danas radi za jednu kinesku organizaciju koja roditeljima pomaže u potrazi za njihovom decom. Njegovo vozilo potpuno je oblepljeno fotografijama nestale dece – među njima je i fotografija njegovog sina. „Većinom odlazimo u sela. Tamo je problem s otmicama naročito veliki. Svest roditelja o zaštiti dece nije dovoljna. Lokalne uprave nam pomažu relativno dobro. Mnogi ljudi nam pomažu tako što nam daju smeštaj ili hranu.“ Sijao Ćaohu već je prevalio na hiljade kilometara. Putovanje će završiti tek kada pronađe svog sina.