„Saradnja između kosovskog i međunarodnog pravosuđa obeležena je propustima i pehovima“, piše novinar Andreas Ernst za švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung: „Već dve decenije se domaći i međunarodni akteri smenjuju u pokušajima da formiraju efikasno pravosuđe. Rezultati su minimalni. U tu sliku se uklapa i poziv jednog američkog sudije koji je od 2011. do 2013. radio za Euleks na Kosovu. Sudija Din Pajnles je 2013. godine vlasnika privatne klinike Medikus Luftija Dervišija, njegovog sina i jednog anesteziologa zbog trgovine organima osudio na osam, odnosno pet godina zatvora. To je, kako piše Pajnles, bila prva presuda u svetu protiv lekara pod takvim optužbama. Sada taj sudija strahuje da bi čitav postupak mogao da se raspline na putu kroz razne instance.“

- pročitajte još: Slučaj Medikus nije okončan

„Zločin je obelodanjen kada se u novembru 2008. 23-godišnji Turčin Jilman Altin onesvestio na prištinskom aerodromu. Sanitetlije su otkrile da je imao svež ožiljak od operacije. Altin je rekao da mu je na klinici Medikus izvađen jedan bubreg. A na klinici je policija našla i 74-godišnjeg Izraelca Bezalela Šafana, takođe sa svežim ožiljkom: on je dobio Altinov bubreg. Šafan je za to platio 90.000 evra, a Altin je dobio 15.000 evra.“

„Euleks je preuzeo istragu i ustanovio da postoji ovakav poslovni model: preko turskog posrednika, lekara Jusufa Sonmeza, u Turskoj, Rusiji, Belorusiji, Moldavii i Kazahstanu su vrbovani davaoci spremni da prodaju svoje organe klinici Medikus. Tamo su organi presađivani imućnim pacijentima iz Izraela, Kanade, SAD, Nemačke i Poljske. Bogate mušterije sa bolesnim bubrezima vrbovao je Moše Harel, izraelski biznismen. Do 2008. je izvedeno oko 30 operacija.“

Autor u nastavku piše da su posrednici bili van domašaja pravosuđa pa se istraga najpre koncentrisala „na trojicu Kosovara. Pozvano je 70 svedoka, mnogi su bili iz zemalja davalaca ili primalaca organa“. Trojica sudija („dvojica stranaca i jedan Kosovar“) jednoglasno su proglasili optužene krivim; 2015. i 2016. godine su više sudske instance odlučivale o uloženim žalbama i odbijale revizije suđenja; ostala je poslednja mogućnost žalbe Najvišem sudu i – ona je donela preokret. „Iz nepoznatih razloga, međunarodni tužioci su u međuvremenu predali slučaj kosovskom pravosuđu. A ono je vratilo slučaj na razmatranje prvostepenom sudu.“

Andreas Ernst je podsetio na istraživanje švajcarskog pravnika Dika Martija koji je delove UČK optužio da su zatočenim Srbima vadili organe za prodaju. „U izveštaju, u kojem je mnogo toga ostalo nejasno, govori se i o klinici Medikus“, a u svemu centralnu ulogu ima sadašnji predsednik Kosova Hašim Tači. „Oni koji su se nadali da će zapadne sile brzo reagovati, bili su razočarani. U okviru Euleksa je formirana istražna komisija koja je 2014. došla do zaključka da u „šačici slučajeva“ mogu biti podignute optužnice. „Prošlo je godinu dana dok kosovski parlament nije, protiv svoje volje, pristao na osnivanje specijalnog suda koji je kosovska institucija, ali se iz bezbednosnih razloga nalazi u Hagu. Nije jasno zašto su prošle četiri godine, a da nisu podignute nikakve optužnice“, piše, između ostalog, Noje cirher cajtung.

Senke nad samitom o Balkanu

Austrijski dnevnik Prese piše da je „stalan spor o statusu Kosova bacio senku na pripreme za samit EU o Zapadnom Balkanu koji se održava sledeće nedelje (u Sofiji). Pet zemalja EU području koje se 2008. otcepilo od Srbije i dalje ne priznaje status države što nameravaju da jasno stave do znanja i na samitu: nezavisnost Kosova je i dalje sporna.“

- pročitajte još: Bugarski plan za Evropsku uniju

„Da bio samit mogao da se održi po planu, EU je pribegla diplomatskoj dosetljivosti. Tako u završnoj izjavi o samitu neće biti govora o državama, već samo o partnerima na Zapadnom Balkanu, kako je novinska agencija dpa saznala iz krugova EU. Uz to bi na stolovima šefova država ili vlada trebalo da stoje tablice sa njihovim imenima, a ne, kao što je uobičajeno, i sa imenima država.“

„Sa takvim regulativima, organizatori se nadaju da će odvratiti od bojkota samita Grčku, Rumuniju, Kipar i Slovačku – samo španski šeg vlade Marijano Rahoj, kako navode diplomate, verovatno neće učestvovati na samitu. U Madridu je bilo rečeno da Rahoj na pozadini separatističkih pokreta u Kataloniji ne želi da se fotografiše sa predsednikom Kosova“, piše Prese.

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android