Trgovinski rat Amerike i Evrope?
28. jul 2017.
Američke sankcije protiv Rusije bi mogle da imaju dalekosežne posledice po energetsko snabdevanje zemalja Evropske unije. Zakon izglasan u američkom Kongresu vezuje ruke predsedniku Donaldu Trampu – koji sankcije može ukinuti samo uz odobrenje Kongresa – ali i zateže odnose sa evropskim partnerima, pre svega Nemačkom.
Jer kongresmeni i senatori iz obe američke partije složili su se, uprkos lobiranju iz Evrope, da u sankcije uvrste i moguću finansijsku globu za sve firme koje bi sarađivale sa ruskim energetskim sektorom. Tako je pod znak pitanja doveden i prekobaltički gasovod Severni tok 2, novi cevovod koji bi ruski gas dovodio direktno u Nemačku i dalje u druge članice EU.
Kristijan Egenhofer, stručnjak za energetsku sigurnost briselskog Centra za istraživanje evropske politike, ipak veruje da će evropske firme naći način da zaobiđu američke sankcije. Recimo tako što bi promenile vlasničku strukturu preduzeća koja učestvuju u izgradnji kako ova ne bi potpadala pod sankcije.
„Iskustvo mi govori da jeftini gas nađe put do tržišta ako takvog gasa ima, kao što ga ima u Rusiji“, navodi Egenhofer. „Ne verujem da će se EU posle američkih sankcija okrenuti skupom američkom gasu.“ Ovaj stručnjak je kategoričan – samo ruski gas garantuje energetsku sigurnost Evrope.
Kakav će biti evropski odgovor?
Iako iz Berlina pljušte kritike na račun Vašingtona, bilo je i drugačijih glasova. Recimo političar demohrišćana Roderih Kizeveter rekao je za Dojčlandfunk da ne treba narušavati partnerstvo sa Amerikom te da sankcije opominju Evropu da treba da diverzifikuje izvore gasa. To je protumačeno kao poziv na kupovinu američkog tečnog gasa.
No većina političara je drugačije raspoložena. Tako je ministarka ekonomije Brigite Cipris (SPD) oštro kritikovala zakon izglasan u Kongresu rekavši čak da preti opasnost „trgovinskog rata“ Evrope i Amerike.
Glasni su zahtevi za oštrim kontramerama Evrope prema Americi. „Evropska energetska politika mora biti utvrđivana u Briselu, a ne u Vašingtonu“, kaže Simone Taljapjetra, stručnjak trusta mozgova BRUEGEL koji se bavi evropskom ekonomijom. Ovakve sankcije, smatra on, nisu prihvatljive prema međunarodnom pravu.
Izlaz iz ove zategnute situacije može se pronaći i na mala vrata – recimo tako što bi sankcije ostale na snazi, ali bi američki predsednik bio zamoljen da ih praktično ne primenjuje na infrastrukturne projekte od velikog značaja za EU. „Tako bivši američki predsednik Barak Obama nije dirao u pitanje gasa jer je shvatao koliko je to važno pitanje za neke evropske saveznike“, podseća Marko Đuli iz Evropskog političkog centra.
Šta kažu Poljaci?
Nuspojave ovog prekoatlantskog prepucavanja mogla bi da oseti Ukrajina. Ta zemlja se takođe protivi Severnom toku 2 koji bi je učinio nebitnim za tranzit ruskog gasa što bi Kijev ostavilo bez masnih budžetskih prihoda, ali i političkog oružja u odnosima sa Moskvom. Pa ipak, problem za Ukrajince je što preti da se raspadne zajednički evropsko-američki paket sankcija protiv Rusije.
„Amerikanci su nove sankcije doneli jednostrano. Dakle, nema više zajedničkog fronta što se tiče situacije u Ukrajini“, smatra Egenhofer. Moskvi će sada biti lakše da rascepi američko-evropsko partnerstvo, makar oko ekonomskih pitanja, upozorava on.
Ali postoji mogućnost da pitanje gasovoda dublje podeli i samu EU, ionako rastrzanu različitim stavovima o finansijskoj politici ili izbegličkoj krizi. Jer, dok su zemlje poput Nemačke i Austrije veoma zainteresovane za više ruskog gasa, Poljska i baltičke zemlje u zavisnosti od vide Rusije pretnju po sopstvenu energetsku bezbednost. Političari u tim zemljama zaista žele da nabavljaju gas iz više izvora – pa i iz SAD – kako bi, ako im ustreba, stopirali uvoz gasa iz Rusije.