Ne dešava se svakog dana da države izručuju ljude po poternici Interpola. Pogotovo se ne dešava da ih izručuju u Tursku gde traju režimske čistke političkih neistomišljenika. A nikad se ne dešava da države koje makar formalno drže do vladavine prava i međunarodnih konvencija izruče čoveka koji je u turskom pritvoru već dokazano mučen. Srbija je to učinila u slučaju Dževdeta Ajaza, funkcionera minorne Partije slobode Kurdistana, uz pokušaj nadležne ministarke Nele Kuburović da opravda taj potez.

1. „Preporuka stigla kasno“

Poseban je skandal što se ministarka nije obazirala ni na preporuku Komiteta protiv torture UN koji je u pismu zahtevao da se odluka o izručenju odloži te dao Srbiji rok od dva meseca da odgovori na primedbe. „Ne postoji odluka, postoji preporuka koja je stigla nakon što je doneta odluka o ekstradiciji“, rekla je o tome ministarka Kuburović.

Na stranu pokušaj da se zahtev Komiteta dezavuiše kao puka „preporuka“ – on zaista nema izvršnu snagu, ali njegove odluke potpisnice Konvencije protiv torture UN trebalo bi da poštuju. Pismo Komiteta koje je javno objavljeno nosi datum 11. decembar 2017. Apelacioni sud u Novom Sadu je pravosnažnu odluku doneo tek 14. decembra, a ministarka rešenje o izručenju potpisala posle toga. Ana Trkulja, pravna zastupnica Dževdeta Ajaza, tvrdi da je pismo Komiteta uvedeno u sudski spis u Novom Sadu te de je moralo biti poznato i ministarki pre nego što je donela konačnu odluku.

Dva su moguća objašnjenja i ne zna se koje je gore po Nelu Kuburović i stanje pravne države u Srbiji: ili je znala za pismo, a pravi se da nije, ili zaista nije znala za pismo, što znači da nije ni pregledala sudski spis pre nego što je donela odluku koja će za jednog čoveka imati dalekosežne posledice.

2. „Rešenje je konačno“

Pa čak i ako se pristane na tvrdnju ministarke da nije znala za preporuku Komiteta UN, pitanje je zašto nije preinačila svoju odluku kada je za pismo saznala celokupna javnost. „Rešenje o izručenju je konačno i ne postoji mogućnost da se poništi“, rekla je ona. „Ne postoji pravni lek koji može da poništi rešenje.“

 - pročitajte još: Antonijević: Srbija pokazala koliko drži do ljudskih prava

Povlačenje na polje legalizma gde se ministarka izgleda oseća sigurno – Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima – zaista predviđa odlaganje izručenja samo ako se vodi postupak zbog drugog krivičnog dela pred domaćim sudom ili ako lice izdržava kaznu zatvora u Srbiji. Pa ipak, između rešenja i izvršenja može proći i čitavih 30 dana, što je period tokom kojeg teoretski može reagovati i Ustavni sud – mada to od njega, poznatog po tromosti, niko ne očekuje.

No ima još jedna stvar: na ministarki pravde je bilo da ekstradiciju ne dopusti ili obustavi izvršenje jer u članu 3 Konvencije protiv torture UN – koju je ratifikovala još SFRJ, a potvrdile njene pravne naslednice – jasno piše da „nijedna država članica neće proterati, vratiti niti izručiti osobu drugoj državi ako postoje ozbiljni razlozi za sumnju da može biti podvrgnuta torturi“. Kod Dževdeta Ajaza nije postojala samo „sumnja“ nego obavezujuća presuda Evropskog suda.

Poznati srpski pravnici su proteklih dana više puta demantovali ministarku tvrdeći da se u ovom trenutku u Srbiji nalaze desetine osoba za koje postoje pravosnažna rešenja o deportaciji ili izručenju koja se ne sprovode – jer takođe postoje privremene mere organa UN ili postupci pred Evropskim sudom za ljudska prava.

3. „Ekstradicija nikada nije politička odluka“

Ekstradicija je uvek politička odluka makar zato što je prema zakonima Republike Srbije – a tako je i u brojnim drugim zemljama – donosi nadležni ministar. On je ništa drugo nego političar i ne mora raspolagati nikakvim pravničkim obrazovanjem. Ministar između ostalog ima da odvaga da li bi izručenjem bili ugroženi „suverenitet, bezbednost, javni poredak ili drugi interesi od suštinskog značaja“ za Srbiju što su političke procene par ekselans. U najboljem od svih svetova, ministarka bi procenila da je poštovanje ljudskih prava – bilo gde na svetu – u interesu i Republike Srbije.

 - pročitajte još: Između srpskog pritvora i turskog mučilišta

Sudovi odlučuju da li su ispunjeni formalni uslovi za izručenje, a prepreke koje pred njih stavlja zakon veoma su niske. Doduše, srpski sudovi su u slučaju Ajaza uspeli da zažmure ne samo na pismo iz UN već i na presudu Evropskog suda za ljudska prava koji je utvrdio da je Ajaz u turskom zatvoru 2001. godine pod torturom priznao krivično delo koje mu se stavlja na teret.

Uostalom, kada tvrdi da „ekstradicija nikada nije politička odluka“, Nela Kuburović bi trebalo da se seti svog gostovanja na televiziji Pink nakon što je francuski sud odlučio da ne izruči Ramuša Haradinaja Srbiji. „Ja kao ministar pravde ne komentarišem odluke domaćih sudova, ali i stranih. Međutim, ova odluka je čisto politička i sramna“, rekla je ona tada.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android