Prema jednoj studiji iz Engleske, novi soj virusa poznat kao omikron u 20 do 25 odsto slučajeva manje vodi bolničkom lečenju nego što je to slučaj sa delta mutacijom. Opiti u laboratorijama pokazuju da omikron ima manju sposobnost da inficira plućne ćelije.

Iako još treba da se vidi da li će se nalazi potvrditi u praksi, deluje da će omikron biti blaži. Ali, širiće se brže jer zbog brojnih mutacija na spajk-proteinu često zaobilazi imuni odgovor koji smo stekli prvobitnom vakcinacijom ili time što smo preležali prve varijante virusa.

Jedna škotska studija pokazuje da je rizik od odlaska u bolnicu kod omikrona čak za dve trećine niži, i da ovaj soj praktično ne izaziva jače simptome kod mlađih od 60 godina. U toj studiji se takođe pokazuje da buster vakcina – dakle treća doza – u ogromnoj meri štiti od simptoma.

Tome u prilog govori i studija iz australijske oblasti Novi Južni Vels. Tamo su, doduše, skoro svi vakcinisani – i omikron šalje ljude u bolnicu dvostruko ređe nego delta.

Naučnici ipak upozoravaju da opasnost leži u tome što je omikron znatno više zarazan. Čak i ako je sam protok bolesti blaži, ukoliko se u kratkom roku zarazi ogroman broj ljudi – biće ih dovoljno da prepune bolnice.

Bliži se kraj pandemije?

Neki već prognoziraju da omikron polako, ali sigurno donosi kraj pandemije. Jer, ta varijanta je pametnija i evolutivno superiorninja u odnosu na deltu. To znači da se brže širi, ali ređe ubija svoje domaćine. Uskoro bi omikron trebalo da preuzme primat u odnosu na deltu.

Iako virus neće biti brzo iskorenjen – možda neće nikad – sva je šansa da će postati endemski. To bi značilo da nema pandemije, ali da će oslabljena verzija virusa nastupati tu i tamo lokalno ili sezonski – baš kao grip zimi. Od toga bi se onda štitilo kao i od gripa – godišnjom vakcinacijom.

Dobre vesti su što proizvođači vakcina tvrde – i prve studije to pokazuju – da buster doza dobro štiti od omikrona. To kažu i u Novavaksu, čija je vakcina nedavno odobrena u EU. U to proteinsko cepivo se polažu velike nade jer ima mnogo ljudi koji su skeptični pram novoj mRNA tehnologiji, pa su izbegavali Modernu i Bajontek/Fajzer.

I proizvođači te dve vakcine su saopštili da treća doza odlično deluje protiv novog soja. Isto je saopštila AstraZeneka.

Prva tableta protiv kovida

Fajzer ovih dana ima još jednu veliku vest – američka Agencija za lekove izdala je hitno odobrenje za njihovu tabletu protiv kovida nazvanu Pakslovid. Jedna međuanaliza Fajzera pokazuje da lek smanjuje stopu smrtnih slučajeva za 89 odsto.

Pakslovid zapravo usporava razmnožavanje virusa. Svako, ko je bolestan, uzima pilulu kod kuće dva puta dnevno, ukupno pet dana, a u kombinaciji s jednim drugim preparatom. Svrha tog leka je da se izbegne ozbiljan tok bolesti i spreči eventualni odlazak u bolnicu.

U toku je postupak za odobrenje pred Evropskom agencijom za lekove. Tu kažu da bi tablete mogle da se prepisuju odraslim pacijentima kojima ne treba dodatni kiseonik, a imaju povećani rizik od teškog protoka bolesti.

Proizvodnja još neće biti masovna, a lek je skup. Tako su američke vlasti poručile deset miliona pakovanja za oko pet milijardi dolara. Prvih 265.000 biće isporučeno u januaru.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu