Ukidanje viza za putovanja u zemlje Evropske unije pre tri godine svakako je predstavljalo značajnu vest, kako za državu Srbiju, tako i za njene građane, ističe za DW Nenad Banović, načelnik Uprave granične policije MUP Srbije:

„Prednost bezviznog režima je jako značajna za građane Srbije, jer oni sada psihički osećaju slobodu da u svakom trenutku, u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima, mogu bilo kada da krenu u posetu bilo kojoj evropskoj državi. Ranije je to sve naravno bilo drugačije, bile su komplikovane procedure za dobijanje viza, bili su poznati oni redovi za vize, bilo je mučno i gledati te ljude. Sada ljudi dišu punim plućima, putuje se dosta, i vidi se poboljšanje u odnosu na prethodni period“.

Tamna strana ukidanja viza

Ukidanje viza međutim ima i svoju tamnu stranu, kaže Nenad Banović, a to je problem tzv. lažnih azilanata. Banović navodi da je 2010. godine 17.700 građana Srbije tražilo azil u zemljama EU, što je navelo srpsku vladu da nakon toga preduzme čitav niz mera kako bi smanjila taj broj. Neke od tih mera su da policija na graničnim prelazima proverava vaučere turističkih agencija, pozivna pisma rođaka koji su poslati, novčana sredstva koja su neophodna za boravak u inostranstvu u zavisnosti od dužine boravka, kao i svrhu putovanja putnika:

„Te mere su bile pre svega jaka informativna kampanja o štetnosti po državu zloupotrebe vizne liberalizacije. Nakon toga smo uveli i pojačane policijske mere kontrole naših državljana od strane granične policije na graničnim prelazima. Na kraju smo i u bilateralnim susretima pokušavali da ustavnovimo gde su problemi. I došli smo do zaključka da je jedini razlog finansijske prirode, naime jaka socijalna davanja koja bogate zemlje EU daju našim državljanima koji zloupotrebljavaju pravo na azil“.

Najveći pritisak na Nemačku

Sve te mere su dale pozitivne rezultate, tako da je u 2011. taj broj pao na ispod 10.000, iako Evropa kaže da je taj broj 13.000, navodi Banović. Utvrđeno je takođe da nema elemenata organizovanog odlaska, već da su u pitanju pojedinačni slučajevi. Međutim, nakon odluke Ustavnog suda Nemačke, po kojoj su izjednačena socijalna davanja za tražioce azila i socijalnih davanja za najugroženije kategorije državljana Nemačke, povećan je pritisak lažnih azilanata na Nemačku, kaže Banović:

„U ostalim zemljama ne. Ali su sada Bavarska i Severna Rajna Vestfalija izuzetno bile pritisnute odlaskom, jer naravno čim je negde neki veći finansijski prihod – tamo se ide. Zemlje koje su poslušale naše sugestije, gde smo zajednički došli do zaključka kako se treba protiv toga boriti, kao što su Belgija, Švedska, Norveška, Luksemburg, imaju veliki pad. One su Srbiju stavile na listu sigurnih zemalja, skratile procedure, a zatim i smanjile socijalna davanja tražiocima azila. Ostao je za sada problem sa Nemačkom, gde pokušavamo i gde ćemo i dalje pokušavati da u bilateralnim susretima i dalje radimo na smanjivanju broja azilanata. jer vidimo da te naše potencijalne dogovore vide i naši građani koji hoće da zloupotrebe bezvizni režim, i da se sada polako pred kraj godine smanjuje njihov broj“.

Skromno povećanje

Nenad Banović ističe da se broj odlazaka i putovanja u inostranstvo nije dramatično povećao od ukidanja viza:

„Procentualno izraženo, to povećanje iznosi oko 20 procenata. To nije neki veliki procenat povećanja, jer da bi putovali u inostranstvo moramo imati i novac za to. S obzirom na ekonomsku krizu koja vlada u Srbiji,  i s obzirom da Srbija nije bogata, i da njeni građani nemaju veliku platežnu moć, ovde je dakle više važan taj psihološki efekat da možete da putujete kad hoćete u inostranstvo“.

Ljudska prava i „lažni azil“

Mere koje se preduzimaju za sprečavanje „lažnih azilanata“ veoma često zadiru u oblast ljudskih prava, što je posebno delikatno u slučaju romske populacije, odakle se i regrutuje najveći broj azilanata. Kako su sloboda kretanja i zabrana diskriminacije ustavom zagarantovani, srpskim vlastima je prilično teško da ispune ključne zahteve zemalja EU a da ne ugroze nečija prava. Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), kaže za DW kako smatra da za to postoji razumevanje i u Evropi:

„Svaki razgovor koji smo tim povodom imali, naravno da smo upozoravali na probleme koji mogu predstavljati kršenje ljudskih prava, i gde smo sa pravom govorili da se od naše vlade ne mogu neke stvari na tako jednostavan način zahtevati. Znači, ukoliko vi nekoga sprečavate da napusti zemlju morate za to imati vrlo jasnu i definisanu proceduru, a to je vrlo teško uraditi u ovim slučajevima. Vi ne možete samo na osnovu boje kože odlučivati da li će neko napustiti zemlju ili ne, to je otvorena diskriminacija, ali neki mehanizmi moraju postojati. Pre svega edukacije, da se objašnjavaju mogućnosti za azil, kako ne bi bili manipulisani od strane pojedinaca koji organizuju i naplaćuju taj izlazak iz zemlje i obećavaju dobijanje azila. Znači, na tom terenu edukacije bi trebalo raditi, a zatim i na poboljšanju položaja onih koji najviše i traže azil, pa na kraju videti koja su to najefikasnije mere koje neće kršiti ljudska prava“.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković