Milo Đukanović „od 1991. godine određuje sudbinu Crne Gore. Otada nije ispuštao iz ruku upravljač u zemlji sa 600.000 stanovnika“, piše za list Noje cirher cajtung novinar Andreas Ernst. Taj upravljač je Đukanović uvek držao rukama, „svejedno da li kao predsednik države, premijer, ili, kao u poslednje vreme, šef Demokratske partije socijalista“.

„Te funkcije su u biti samo prazne ljušture koje ispunjava Đukanovićeva lična moć. Ona počiva na njegovoj mreži veza u zemlji i inostranstvu, na pokroviteljskom sistemu i na imetku koji je porodica Đukanović nagomilala u poslednjih tridesetak godina. Nakon parlamentarnih izbora 2016. on je predao funkciju premijera. Ali sada, na predsedničkim izborima u nedelju (15.4), on hoće povratak. Zašto? Pobeda 2016. bila je tesna, a i upozorenje da bi i vladavina DPS jednog dana mogla da se okonča. Unutrašnjepolitička klima u Crnoj Gori se otada nije smirila. Naprotiv, ima znakova da bi Đukanoviću mogla da izmakne iz ruku kontrola nad sistemom. Među njegovim sledbenicima se javlja neposlušnost.“

- pročitajte još: Đukanović pobeđuje u prvom krugu?

Navodeći da je Đukanović nedavno bio ljut zbog postupanja opštine Tivat koja je „odbila trgovinu koja bi jednom stranom investitoru mogla da obezbedi smanjenje poreza od 5,6 miliona evra“, te da je on zato kritikovao kartel „NVO i medija“ kao „centar destrukcije“. A pomenut je i rat između dva narko-kartela „koji u Kotoru i Podgorici usred bela dana pucaju jedni na druge i dižu jedni drugima automobile u vazduh.“

„Sve to ugrožava Đukanovićev sistem koji počiva na trojim stubovima: dirigovanoj demokratiji, dobrim odnosima sa susedima i povezivanju sa Zapadom. Zajedno sa povodljivim pravosuđem i voljnim medijima, to garantuje njegove reizbore od početka devedesetih godina. Izbori jesu slobodni, ali nisu fer. Tu nema velike izborne prevare – ona nije ni potrebna, jer je opozicija medijski marginalizovana i pod opsadom pravosuđa.“

„Zahvaljujući njegovom (Đukanovićevom) instinktu moći i pragmatizmu, Crna Gora je danas, zajedno sa Srbijom, jedina zemlja Zapadnog Balkana koja ima iole jasnu perspektivu pristupa EU. Doduše, pregovaračka poglavlja koja se tiču pravne države mogla bi da mu zadaju velike glavobolje“, piše, između ostalog, Andreas Ernst za Noje cirher cajtung.

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android