„Srećan sam. Želim da se zahvalim svakome ko je danas na ovom skupu ustao za mir i protiv nasilja.“ To su bile poslednje reči govora izraelskog premijera Jicaka Rabina pre nego što je ubijen pre tačno 30 godina. Njegov ubica bio je desničarski i verski orijentisan student, a atentat se dogodio nakon mirovnih demonstracija u Tel Avivu. Rabin je bio poznat po tome što je s vođom PLO Jaserom Arafatom 1993. godine potpisao mirovni sporazum iz Osla, koji je podrazumevao mirnu koegzistenciju i uzajamno priznanje dve države.

Atentat na Jicaka Rabina dogodio se neposredno nakon što je on rekao da je put mira s Palestincima bolji od puta rata, kako se u intervjuu za ARD iz Tel Aviva priseća Josi Beilin, tadašnji zamenik ministra spoljnih poslova i Rabinov bliski saradnik.

„Plakali smo kao deca“

„Sećam se svega kao da je bilo juče. Rabin se plašio da ljudi neće doći na mirovni skup. Nije želeo da umre za mir, ali je shvatio da je to možda cena koju treba platiti ako želi da promeni sudbinu svoje zemlje nabolje“, kaže Josi Beilin.

Upravo se Beilin smatra arhitektom Sporazuma iz Osla, za koji se Rabin zalagao – sporazuma zbog kojeg je čak i vođi PLO Jaseru Arafatu pružio ruku u Beloj kući.

„Bio sam s prijateljem u Njujorku kad sam čuo da je Rabin ubijen. Ustali smo, zagrlili se i plakali kao deca. Da nije bilo Rabina, ne bi bilo ni mirovnog procesa“, priseća se Beilin.

U septembru 1993. izraelski premijer Rabin i vođa PLO Arafat rukovali su se u Vašingtonu. Tada se činilo da je mir na Bliskom istoku, uz rešenje o postojanju dve države, moguć.

Netanjahu nije bio na komemoraciji

Na Rabinovom trgu u Tel Avivu, 30 godina kasnije, okupilo se više od 100.000 ljudi kako bi odali počast Rabinu. Premijer Benjamin Netanjahu, koji je još tada bio Rabinov politički protivnik, nije prisustvovao skupu. Lider opozicije Jair Lapid kritikovao je sadašnju vladu, rekavši da „u ime judaizma opravdava nasilje“. Atmosfera na skupu bila je emotivna, ljudi su bili duboko zamišljeni.

Merav Ben Ami briše suzu s lica. Njen muž bio je jedan od policajaca koji su Rabina nakon atentata odvezli u bolnicu.

„Tuga, šta bih drugo mogla da kažem. Sve ono što je postojalo tada u Izraelu, postoji i danas. Društvo je podeljeno, nasilje se nastavlja. Ali ako ne budemo verovali u promene, nemamo ništa zbog čega vredi živeti. Zato već dve godine izlazim na proteste, čak i u vreme rata. I kad se svi posmrtni ostaci talaca vrate, nastavićemo da protestujemo“, kaže ona.

„Nećemo zaboraviti, nećemo oprostiti“

„Svet kao da se srušio kad je Rabin ubijen“, priseća se Jošua Amišav, koji stoji nekoliko metara od mesta na kojem je tadašnji izraelski premijer bio upucan posle govora. U rukama drži plakat: „Nećemo zaboraviti, nećemo oprostiti.“ Na njemu su Rabinova i Netanjahuova slika.

„To je isti onaj Netanjahu koji nam je doneo 7. oktobar, koji je radio sve suprotno od Rabina“, kaže Amišav. „Rabin je ubijen na putu ka miru. Netanjahu je finansijski podržavao Hamas kako bi oslabio Palestinsku samoupravu i PLO. Uništio je svaku mogućnost mira. On je trasirao put ka beskrajnom ratu.“

Mnoge kritike na račun Netanjahua

Mnogi koji su se okupili da obeleže 30 godina od ubistva Rabina krive Netanjahua što je zakazao 7. oktobra tokom napada Hamasa i što ništa nije učinio da zaustavi rat. Rabinov saradnik Josi Beilin i danas zagovara dijalog s Palestincima i ideju o rešenju s dve države. Ali, kako kaže, sada nedostaju ljudi koji su u stanju da to sprovedu.

„Rabin je bio vojnik i nije bio prijatan čovek. Bio je pomalo čudan, ali nije bio ratoboran. Nije se smatrao mirovnim aktivistom, već je bio ‘Mister bezbednost’. Za njega su mir i bezbednost bili nerazdvojni“, kaže Beilin.

„Danas nam treba neko poput Rabina, neko ko će interese zemlje staviti iznad svojih ličnih. Takvog vođu i političara nemamo. A Jicak Rabin je bio upravo takav.“