Mariluize Bek nosila je lila džemper od mohera, koji je sama štrikala. Ona je bila jedna od 28 „novih“, Zelenih, koji su na izborima pre 30 godina, 6. marta 1983, ušli u Bundestag. I vizuelno su se veoma razlikovali od ostalih. „To je bilo neverovatno. Jedva sam mogla da verujem. Bio je to, u stvari, šok za politički establišment u Bonu“, seća se Bek.

Pored nje, u odelu i sa kravatom, sedeo je lider demohrišćana Helmut Kol. Na dnevnom redu nemačkog Bundestaga 29. marta 1983, bio je izbor kancelara. Nakon što je Kol izabran, kao što se i očekivalo, Bek mu je čestitala: ne sa uobičajenim buketom cveća, već sa osušenom borovom grančicom. „To sam uradila u ime grupe građana koja se borila za šume“, kaže Bek uz osmeh.

Od anti-partije do odgovornosti za državu

Zeleni su tada postojali samo tri godine. Osnovani su u vreme kada je stotine hiljada ljudi u Zapadnoj Nemačkoj izašlo na ulice. Protestovali su protiv razmeštanja američkih raketa srednjeg dometa sa nuklearnim bojevim glavama, jer su u tome videli nastavak eskalacije u trci u nuklearnom naoružanju. Borci za zaštitu životne sredine, aktivisti za ljudska prava i za mir, okupili su se u januaru 1980. i osnovali „anti-partiju, ekološku i demokratski orijentisanu prema bazi, socijalnu, nenasilnu“. Zeleni je ime kojem je kumovala harizmatična liderka Petra Keli (na fotografiji gore). Shodno tome, Zeleni su osnovani više kao pokret, a ne kao partija.

Sredinom 90-ih, Zeleni su odrasli. Godine 1998, zajedno sa socijaldemokratama, prvi put su ušli u sastav savezne vlade. Joška Fišer je bio ministar spoljnih poslova i vicekancelar. Stranka je morala da dokaže da je u stanju da upravlja zemljom: 1999 .glasanje u Bundestagu o učešću u vojnim operacijama na Kosovu i 2000. sporazum sa energetskom industrijom o postepenom odustajanju od nuklearne energije do 2021.“

Nakon kraja crveno-zelene koalicije

Godine 2005, crveno-zelena koalicija je okončana. Zeleni su na opozicionoj klupi. Zatim, kada se pola godine kasnije, Joška Fišer, za mnoge centralna figura Zelenih, povukao sa političke scene, mnogi su stranku smatrali gotovom.

Ipak, Zeleni su imali dovoljno kadrova. Baš u Baden-Virtembergu, Zeleni prvi put daju premijera: veoma popularnog Vinfrida Krečmana. U Štutgartu, stranka prvi put daje gradonačelnika. Stranka je potencijalni koalicioni partner i za crne i za crvene. Sudeći po anketama, Zeleni su jaki kao nikada do sada.

Nova politička težina Zelenih

Priča stranke Zelenih je priča o uspehu, kaže Lotar Probst, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Bremenu. Zeleni su uspeli da se izdvaje od svojih političkih rivala. „Oni su srednja stranka, kako to kažemo mi koji se bavimo strankama, što je dobro za izborne rezultate između 10 i 20 odsto“.

Jedan od razloga za novu snagu jeste da birači Zelenih sada dolaze iz mnogo širih slojeva društva nego u ranim godinama. Oni su napustili alternativni milje i dopiru do glasača daleko u građanskom taboru. Stranka se, pored ekologije, bavi i drugim temema, kao što su obrazovanje, socijalna pravda, prava potrošača i klimatska politika. „Mislim da čini deo njihove snage“, kaže Probst.

Zeleni su u poslednjih 30 godina postigli politička zrelost. I očigledno je da su svesni svoje snage.

Autorke: Birgit Gerc / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković