„Transferi oružja su znatno povećani u evropskim državama“, kaže za DW Piter Veceman, istraživač SIPRI. „Uloga Sjedinjenih Država kao globalnog isporučioca oružja takođe se jasno povećala.“

Evropske države su u poslednje četiri godine (2018-2022) nabavile 47 odsto više oružja iz uvoza nego u četiri godine pre toga (2013-2017). Evropske članice NATO su povećale uvoz naoružanja za čak 65 odsto.

Na krilima te evropske trke u naoružanju, ceo svet je ukupno povećao izdatke za oružje za pet odsto – iako su na drugim kontinentima zabeleženi padovi. Izveštaj obuhvata samo izvezeno oružje, dakle ne kada recimo američka vojska nabavlja domaće oružje.

Bum zbog rata u Ukrajini

Glavni razlog je za ogroman skok u Evropi je rat u Ukrajini, što je tu zemlju dovelo na treće mesto u svetu po nabavci naoružanja u prošloj godini.

SIPRI u izveštaju posmatra sve „transfere naoružanja“, čime podrazumeva i kupovinu i besplatnu vojnu pomoć kakva se stavlja na raspolaganje Kijevu. Institut potom procenjuje vrednost tog naoružanja.

To čini recimo da su prošle godine SAD, uprkos velikoj vojnoj pomoći Ukrajini, veću vrednost oružja izvezle u Kuvajt, Saudijsku Arabiju, Katar i Japan. Jer, dok te zemlje dobavljaju najmodernije skupe sisteme, u Ukrajinu mahom ide polovno oružje iz arsenala SAD čija je vrednost niža.

Redosled pet najvećih izvoznika oružja nije se menjao. Posle neprikosnovenih SAD, slede Rusija, Francuska, Kina i Nemačka.

Ali, promenilo se to da su Amerikanci u četvorogodišnjem periodu povećali izvoz za dodatnih 14 odsto i sada na njihovo naoružanje otpada čitavih 40 odsto globalno izvoza. Francuska je povećala svoju prodaju za čak 44 odsto i učvrstila se na trećem mestu.

Kako kažu u SIPRI, takve velike promene u procentima nisu neobične kod naoružanja, jer često zavise od jedne ili dve velike i skupe porudžbine.

Ali, kako kaže Veceman, za rast francuske industrije ima strukturnih razloga: „Francuska jako podstiče svoju namensku industriju i time u poslednjoj deceniji postiže velike uspehe.“

Kina ne prodire na velika tržišta

U istom periodu je nemački izvoz opao za 35 odsto, a kineski za 23 odsto. „Kini nije uspelo da prodre na neka velika tržišta, u nekim slučajevima to ima jasne političke razloge“, kaže nam istraživač SIPRI. Recimo, Kina ne prodaje u susednoj Indiji koja spada među velike kupce.

„Iznenađujuće je pak što Kina nije uspela da se izbori sa konkurentima iz SAD i Evrope ni u većini država Bliskog i Srednjeg istoka“, dodaje Veceman.

Među kontinentima, najveći pad uvoza od 40 odsto doživela je Afrika. To, kako kaže naš sagovornik, nije u direktnoj vezi sa brojem oružanih sukoba. „Tamošnje zemlje ne mogu da priušte mnogo naoružanja visoke tehnologije, zato vrednost transfera oružja nije tolika koliko bi se pomislilo po broju konflikata.“

Istraživači primećuju da je Rusija pretekla Kinu kao glavni dobavljač podsaharske Afrike, što je posebno vidljivo posle državnih udara u Maliju. Takođe, Turska nabavlja bitno manje oružja od SAD.

Amerikanci ostaju ubedljivi broj 1

SIPRI je zavirio i u porudžbine skupog oružja poput aviona, ratnih brodova, nosača aviona i podmornica za naredni period.

Prema njihovoj analizi, SAD će ostati daleko najveći izvoznik. Oko 60 odsto svih poručenih borbenih aviona i helikoptera su američke proizvodnje. Samo prošle godine je 13 država poručilo 376 takvih američkih letelica.

Francuska beleži veliki broj porudžbina, dok nemačke letelice nije poručio niko, ali zato jeste brodove. Rusija ima relativno malo porudžbina što se objašnjava time što domaćoj vojsci treba više naoružanja pa je manje na prodaju.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.