Felisija Rolečke bori se za promenu zakona koji reguliše kako transseksualne i transrodne osobe mogu da zvanično promene pol. Taj zakon postoji tačno četiri decenije, a Ustavni sud je poslednji put još pre deset godina preporučio njegovu izmenu.

Vlada je ovog februara potvrdila da radi na novom „Zakonu o samoodređenju“, nakon što je nacrt procurio do jednog desničarskog portala. Ali, nije izvesno da će transrodne i transseskualne osobe biti zadovoljne predlogom.

-pročitajte još: Život između „M“ i „Ž“

Godine procedure

„Muka je i neprijatnost da se zvanično promene ime i pol“, priča nam Felisija Rolečke. Ona je i sama kroz to prošla i trajalo je godinama. Rolečke (26) organizuje radionice u Berlinu. Odrasla je, kaže, u „veoma katoličkom“ bavarskom mestašcu, a u glavni grad je došla sa 17 godina na studije. Tamo je, sa 21 godinom, prestala da skriva svoj identitet.

Krajem 2015. je, kaže, našla dobrog terapeuta. „Dogovorili smo da počnem sa papirologijom kako bih promenila ime, čak i pre nego što krenem sa hormonskom terapijom i operacijom. Ali, da bih počela, morala sam da platim 1.600 evra.“

„Ne valja što je uslov da zakonski promeniš ime to da imaš dovoljno para“, kaže Rolečke.

Kale Himpfner iz nemačke Trans asocijacije potvrđuje da su takse i dažbine za promenu imena i pola visoke. „Često viđamo troškove od po nekoliko hiljada evra“, kaže. „To su previsoke prepreke.“

Nakon saslušanja kod sudije, tim novcem se plaćaju dva „stručna mišljenja“ koja daju mahom psihoterapeuti. Oba stručnjaka moraju nezavisno jedan od drugog da razgovaraju sa trans osobom.

„Moja dva razgovora su trajala po dva sata. To je psihološko veštačenje gde se govori o tvojoj celoj životnoj priči“, seća se Rolečke. „Pitaju o seksualnim iskustvima, seksualnoj orijentaciji, fetišima, porodičnoj strukturu. Govorili su o mnogim temama koje nisu bitne za pitanje roda.“

Osećala je da procenjuju koliko odgovara stereotipu o ženi. „Procenjivali su koliko mi je dobra šminka ili primetili da sam prekrstila noge kad sam sela“, priča ona. „I procenjivali su moju seksualnu orijentaciju. Recimo, ako ste trans-žena i zanimaju vas isključivo muškarci, to donosi bonus poene.“

„Izgledalo je kao da misle da je biti trans psihička bolest“, dodaje Rolečke. Takvo viđenje je Svetska zdravstvena organizacija odbacila 2019. godine.

Veštaci onda svoju analizu podnose sudiji. Prema Himpfnerovim rečima, gotovo svi stručnjaci dođu do istog zaključka koji iznosi i sama trans osoba. „Ta veštačenja nisu samo suvišna, nego mogu biti i ponižavajuća za trans ljude“, kaže on.

Na kraju, posle više od dve godine, mnogo uloženog truda, novca i stresa, Rolečke je dobila pismo da je odobrena promena pola i imena.

Pravo na izbor sa 14 godina?

Sada dva odvojena predloga zakona – jedan dolazi od nemačkih Liberala, drugi od Zelenih - predviđaju pravo na samoodređenje za sve starije od 14 godina.

„Sa 14 godina mladi ljudi mogu nezavisno od roditelja da odluče da se pridruže nekoj religijskoj zajednici ili da je napuste“, podseća Himpfner. „Sloboda veroispovesti je osnovno pravo. Ali prepoznavanje sopstvenog roda je takođe pokriveno ljudskim pravima poput prava na dostojanstvo ili na slobodan razvoj ličnosti.“

Ranije je već iz postojećeg zakona izbačen član prema kojem su osobe koje menjaju pol morale već da izvrše operativne zahvate. Nemačka je 2017. uvela i zakonsku mogućnost da se pol i rod označe kao „divers“ (razno).

Sada se trans osobe nadaju da će zakon o samoodređenju naprosto omogućiti da se pol i ime menjaju bez peripetija, kako je u nekim drugim zemljama. Ipak, ne deluje da će se to desiti pre narednih parlamentarnih izbora u septembru.

„Sama priča o promeni ovog arhaičnog zakona je korak u dobrom pravcu. Nadam se da će uspeti, ali nisam previše optimistična“, dodaje Rolečke.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.